Kako koristite levu traku?

Vožnja autoputem podrazumeva i dozu takmičenja među našim vozačima. Ko ima jači auto tera slabijeg da mu se skloni sa puta, bez obzira na brzinu kretanja. Kako se vi ponašate u ovakvim situacijama? Da li ste predator ili se povlačite?

Sigurno vam se bar jednom desilo da dok se nalazite u levoj saobraćajnoj traci autoputa vidite u retrovizoru automobil koji vam se približava i “ablenduje” da se sklonite kako biste ga propustili.

Sa druge strane, i vi ste se verovatno našli u situaciji da vas usporavaju vozila koja se kreću levom trakom autoputa i ne žele da se sklone i omoguće vam da prođete.

Istraživali smo kako se treba ponašati u ovakvim situacijama, ali i kako se pravilno koristi leva saobraćajna traka na autoputu.

Kada vam vozač u automobilu iza vašeg signalizira da se pomerite, možete biti u nedoumici kako da reagujete. Naročito ako pretičete jedno ili više vozila i ne možete bezbedno da se vratite u desnu traku ili da završite preticanje bez dodatnog ubrzanja.

Kako treba postupiti u takvom slučaju? Da li ste u obavezi da se sklonite u desnu traku, i kako reagovati ako se vozilo iza vašeg približilo toliko da ugrožava vašu bezbednost?

U slučaju kada vas usporava vozilo koje se nalazi ispred, da li imate pravo da upozorite tog vozača zvučnim ili svetlosnim signalom?

O ovim pitanjima razgovarali smo sa Damirom Okanovićem, direktorom Komiteta za bezbednost saobraćaja i sa načelnikom Uprave saobraćajne policije Dragišom Simićem.

“Generalno, kada je reč o kretanju vozila levom saobraćajnom trakom na autoputu, pored poštovanja saobraćajnih propisa, važno je i da vozači poštuju vreme i potrebe drugih učesnika u saobraćaju”, kazao je Okanović.

“Pre svega, ako govorimo o saobraćajnim propisima, u zakonu je jasno definisano da leva traka na autoputu služi isključivo za preticanje i da se njom nije dozvoljeno kretati duže nego što je potrebno da biste završili započeto preticanje. Nakon toga, vi ste u obavezi da se vratite u desnu traku autoputa”, objašnjava Okanović.

“To praktično znači da, ako se krećete levom trakom autoputa, a niste u preticanju, i neko iza vas vam signalizira (“ablenduje”) da se sklonite u desnu traku i omogućete mu prolaz, vi ste dužni da to i učinite, bez obzira da li se to vozilo po vašoj proceni kreće nedozvoljenom brzinom.”

Sa ovom konstatacijom slaže se i načelnik saobraćajne policije Dragiša Simić.

On citira Član 104. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji propisuje da se “na autoputu vozač motornog vozila mora kretati krajnjom desnom saobraćajnom trakom, osim ako nije zauzeta vozilima koja se kreću u koloni ili prilikom preticanja”.

“S tim u vezi, osim za preticanje, leva saobraćajna traka može se koristiti samo kada je saobraćajna traka sa njene desne strane zauzeta vozilima koja se kreću u koloni”, precizira Simić.

On dodaje i da prema istom zakonu postoji obaveza da vozač, koji vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, na prvom odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne.

Simić kaže da minimalna dozvoljena brzina kretanja levom saobraćajnom trakom autoputa nije propisana zakonom, osim što se autoputem ne smeju kretati vozila čija je najveća konstruktivna brzina manja od 50 km/h.

“U uslovima velike gustine saobraćaja, vozila se svim saobraćajnim trakama autoputa, uključujući i levu, mogu kretati izuzetno malim brzinama, tako da brzina kretanja često zavisi od gustine saobraćaja, stanja kolovoza, vidljivosti i drugih faktora”, obrazlaže Simić.

Kada je reč o deonici autoputa kroz Beograd, Damir Okanović kaže da pravila o kretanju levom trakom koja važe na autoputu izvan grada, isto tako važe i na delu ove saobraćajnice kroz Beograd.

“Iako se smatra da je deo autoputa koji prolazi kroz Beograd ustvari put kroz naseljeno mesto sa dve ili više traka u jednom smeru, to nije tačno. U odnosu na deonicu autoputa van grada, jedina razlika je u ograničenju brzine, koje za deo autoputa kroz Beograd iznosi 80 km/h.”

Načelnik saobraćajne policije Dragiša Simić saglasan je da se u pogledu korišćenja leve trake na delu autoputa kroz Beograd primenjuju već pomenute odredbe koje se generalno odnose na autoput.

To znači da se vozač može kretati levom saobraćajnom trakom autoputa kroz Beograd samo kada pretiče ili kada je saobraćajna traka sa njegove desne strane zauzeta vozilima koja se kreću u koloni.

Simić dodaje i da osim opšteg ograničenja brzine od 80 km/h, ne postoji preporučena brzina kretanja vozila na delu autoputa kroz Beograd.

Pored toga što to propisuje zakon, Damir Okanović navodi i primer zašto se treba skloniti kad vam neko iza vas signalizira.

“Postoji više razloga zbog čega se vozaču iza vas žuri, moguće je da se radi o hitnom medicinskom slučaju ili nečem sličnom, a da li se on kreće brzinom većom od dozvoljene, to ne utvrđujete vi, već saobraćajna policija, koja takav prekršaj i sankcioniše”, dodaje Okanović.

Što se tiče “ablendovanja”, načelnik saobraćajne policije Dragiša Simić kaže da je ovaj vid signalizacije takođe uređen zakonom.

On precizira da je propisana obaveza vozača da upotrebi zvučni znak upozorenja kada to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraćaja.

“To se naročito odnosi na upozorenje drugom učesniku u saobraćaju da želite da ga preteknete, ako bi bez tog znaka upozorenja postojala opasnost nastanka saobraćajne nezgode”, objašnjava Simić.

“Upozorenje se može dati i naizmeničnim paljenjem dugih svetala (ablendovanjem), umesto zvučnog znaka upozorenja, i to noću, ali i danju, ako takav način upozorenja više odgovara uslovima na putu”, kaže dalje Simić.

On dodaje i da se svetlosni znak upozorenja može upotrebiti i u naselju prilikom preticanja drugog vozila.

Damir Okanović kaže da "ablendovanje" nije zabranjeno, a njegova zloupotreba više je pitanje saobraćajne nekulture naših vozača.

"Međutim, ono što vozač koji se kreće iza vas nikako ne bi smeo da radi jeste da vam se primakne bliže nego što je bezbedno. Bezbedno rastojanje zavisi od brzine kretanja i iznosi u metrima polovinu te brzine – ako vozite 100 km/h, minimalno bezbedno rastojanje je 50 m."

"U oba slučaja, i ako je prekoračena dozvoljena brzina i ako vam se vozilo previše približilo, reč je o prekršaju i nebezbednoj vožnji i bahatom ponašanju i saobraćajna policija to treba da sankcioniše. Jedino što vi u tom slučaju možete da uradite jeste da prijavite takvog vozača i vozilo saobraćajnoj policiji", zaključio je Okanovic.

U saobraćajnoj policiji ovu situaciju takođe tumače na osnovu Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.

"Članom 82. ovog zakona propisano je da vozač mora da drži bezbedno odstojanje od vozila koje se kreće ispred njega, tako da može blagovremeno da uspori ili se zaustavi, ako vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi", kaže načelnik saobraćajne policije Dragiša Simić.

"Navedena odredba važi na svim putevima, u naselju i van naselja, a za njeno nepoštovanje propisana je sankcija", dodaje on, uz napomenu da su predviđene sankcije i za nepoštovanje odredbi o upotrebi zvučnog znaka upozorenja.

Što se tiče građanskog prijavljivanja vozača koji su učinili neki od gore pomenutih prekršaja kao što su nebezbedna vožnja ili zloupotreba zvučnog signala, Simić kaže da službenici saobraćajne policije postupaju i po takvim prijavama.

"Saobraćajni policajci postupiće po prijavi o učinjenom prekršaju na određenoj lokaciji u skladu sa svojim mogućnostima (brojem raspoloživih patrola, njihovom udaljenošću, trenutnim intervencijama i dr.)", objašnjava on.

"Takođe, u skladu sa Zakonom o prekršajima, svako lice starije od 16 godina, čije je lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem, može podneti zahtev za pokretanje postupka nadležnom prekršajnom sudu", dodaje Simić.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, Damir Okanović, ukazao je i na još jedan važan detalj koji je u vezi sa bezbednošću, ali i sa kulturom ponašanja u saobraćaju, a to je upotreba pokazivača pravca.

"Kada sa na autoputu odlučite za preticanje i želite da pređete u levu traku, vi ste dužni da uključite levi pokazivač pravca i da ga ostavite uključenog sve dok ne završite preticanje. Tada će i onaj koji se kreće iza vas dobiti jasan signal da vi obavljate preticanje i da se se zbog toga nalazite u levoj traci, i da nakon preticanja imate nameru da se vratite u desnu traku", objašnjava Okanović.

"Vozači u zemljama gde je vozačka kultura razvijenija od naše, poput Nemačke, obavezno koriste pokazivač pravca kod preticanja i ne zloupotrebljavaju levu saobraćajnu traku."

"To može da se zapazi kada vidite vozila iz Nemačke koja se kreću po našim autoputevima", zaključuje Damir Okanović.

Iako znamo da se ni stranci ne ponašaju uvek po pravilima, oni u svojim državama da plaćaju veoma visoke kazne ukoliko budu uhvaćeni u ovakvim radnjama.

Takođe, kažnjenici u određenim slučajevima nasilničkog ponašanja u saobraćaju moraju da idu na savetovanje i ponovnu obuku, koju sami plaćaju.

I posle ovih izjava i dalje ostaje nejasno šta je to što naše vozače tera da se inate na putu umesto da se ponašaju civilizovano i da ne ulaze u sukobe sa drugim učesnicima u saobraćaju.

Jedan od razloga je svakako i uverenje da su odlični vozači i da neće izazvati nesreću, kao i da neće odgovarati za nasilničko ponašanje. 

Ograničenja brzine u Evropi

ZEMLJA Ograničenja na autocestama Ograničenja za ostale ceste Ograničenja za ceste u naselju pv vskp tv, bus pv vsp tv, bus pv vsp tv, bus Albanija 110 110 110 80 80 80 40 40 40 Austrija 130 100 130 100 100 100 50 50 50 Belgija 120 120 120 90 90 90 50 50 50 Bosna i Hercegovina 130/100 80 130/100 80 80 80 50 50 50 Bugarska 130 100 130 90 70 90 50 50 50 Češka 130 80 80 90 80 80 50 50 50 Crna Gora 100 80 100 80 80 80 50 50 50 Danska 130 80 130 80 70 80 50 50 50 Finska 120 80 100 100 80 100 50 50 50 Francuska 130/110 130/110 130/110 90 90 90 50 50 50 Grčka 130 80 130 90 80 90 50 50 50 Hrvatska 130 80 130 90 80 90 50 50 50 Irska 120/100 80 120/100 80 80 80 50 50 50 Italija 130 80 130 90 70 90 50 50 50 Kosovo 130 80 130 80 80 80 50 50 50 Luksemburg 130 90 130 90 75 90 50 50 50 Mađarska 130/110 80 80 90 70 70 50 50 50 Makedonija 130 80 80 80 80 80 60 60 60 Njemačka 130 80 130 100 80 100 50 50 50 Nizozemska 120/100 80 120/100 80 80 80 50 50 50 Norveška 90 80 80 80 80 80 50 50 50 Poljska 140/120 80 140/120 90 70 90 50 50 50 Portugal 120 100 120 90/100 70/80 90/100 50 50 50 Rumunija 130/100 100/90 120/90 90 80 80 50 50 50 Rusija 110 90 110 90 70 90 60 60 60 Slovačka 130/90 90 130/90 90 90 90 50 50 50 Slovenija 130 80 130 90 80 90 50 50 50 Srbija 120/100 80 100 80 80 80 50 50 50 Španija 110/100 90/80 90/80 100 70 70 50 50 50 Švedska 110 80 110 90 80 90 50 50 50 Švicarska 120/100 80 120/100 80 80 80 50 50 50 Turska 120 110 90 90 80 80 50 40 50 Ukrajina 130/110 80 80 90 80 80 60 60 60 V. Britanija 112 (70) 96 (60) 112 (70) 96 (60) 80 (50) 96 (60) 48 (30) 48 (30) 48 (30)

transportsafety82: Šta Amerikanci pišu o FIATu 500L?

transportsafety82: Šta Amerikanci pišu o FIATu 500L?: Bliži se sajam automobila u Ženevi i svetska premijera modela FIAT 500L koji će se proizvoditi u Kragujevcu, a svetski mediji sve v...

Šta Amerikanci pišu o FIATu 500L?

Bliži se sajam automobila u Ženevi i svetska premijera modela FIAT 500L koji će se proizvoditi u Kragujevcu, a svetski mediji sve više pažnje posvećuju ovom automobilu, ali i srpskoj auto-industriji.

Tako američki automobilski sajt thecarconnection.com piše da je reč o crossoveru koji predstavlja veću verziju FIAT-a 500 i koji će u ponudi imati i pogon na svim točkovima.

Iako je u pitanju automobil koji će na američko tržište stići tek početkom 2013. godine, ističe se da će FIAT 500L, za razliku od standardnog modela 500 koji se za severnoameričko tržište proizvodi u Meksiku, dolaziti iz pogona u Srbiji.

S obzirom da je to prvi put nakon izvoza Yuga da se u američkim medijima ozbiljnije posvećuje pažnja srpskoj automobilskoj industriji, bilo je nezbežno podsećanje na Zastavin “posao veka” iz 1980-ih godina.

Ipak, kao i u većini dosadašnjih tekstova, i u ovom autor nema lepih reči za nakadašnji ponos fabrike iz Kragujevca, navodeći da je Yugo ubrzo postao predmet ismevanja u Americi i da se često nalazi u vrhu lista najgorih automobila svih vremena.

Amerikanci pišu i o istorijatu fabrike Zastava, za koju kažu da je nakon raspada Jugoslavije i NATO bombardovanja 1999. praktično propala i bila pred stečajem, da bi je 2008. godine preuzeo FIAT.

Italijanski proizvođač je u Srbiju došao pre svega zbog jeftine radne snage i niskih troškova proizvodnje, jer bi sklapanje FIAT-a 500L u fabrikama u Italiji bilo znatno skuplje, kaže se u analizi američkog automobilskog sajta.

U tekstu se dalje navodi da je FIAT potpuno obnovio i modernizovao fabriku u Kragujevcu, kao i da će se vozila u Ameriku izvoziti preko luke u susednoj Crnoj Gori.

Za kraj ove analize autor teksta iznosi i jednu trvijalnost, navodeći da će FIAT 500L ipak biti prvi automobil na američkom tržištu koji je proizveden u Srbiji.

Obrazloženje nalazi u tome da je Yugo sklapan i izvožen za vreme dok je postojala zajednička država, pa se smatra jugoslovenskim, a ne srpskim proizvodom. 

traffic advertising

20 zimskih pitanja i savjeta

1 - Da li se akumulator može zamrznuti tokom zime?
Da, ali samo ukoliko je na granici istrošenosti. Ukoliko se spoljna temperatura spusti ispod -11 stepeni Celzijusovih, postoji ozbiljna opasnost od smrzavanja akumulatora. Sa druge strane, ispravan i dopunjen akumulator može da izdrži temperature do čak -68 stepeni. Ukoliko se baterija smrzne, nikako je ne treba povezivati na punjač pre nego što se na sobnoj temperaturi otopi.
2 - I benzin se smrzava zar ne?
Samo teoretski. Naime, u slučaju da temperatura padne ispod -45 stepeni on će promeniti agregatno stanje. Kako je ta situacija, makar na našim prostorima nerealna, daleko veća opasnost su visoke temperature kada benzin počne da isparava i pravi veoma opasnu i zapaljivu smešu sa vazduhom.
3 - Na kojoj temperaturi se smrzava dizel-gorivo?
Po standardu koji poštuju proizvođači kod nas, dizel gorivo D2 smrzava se na najmanje -15, evrodizel na -20, a pojedini derivati premijum klase tek na -32 stepena Celzijusovih.
4 - Kakve probleme zimi mogu imati vlasnici automobila na tečni naftni gas (TNG)?
Na niskim temperaturama, motor koji koristi TNG ima problema sa startovanjem. Zato ga prvo treba pokrenuti na benzin, a tek kasnije, kada dostigne radnu temperaturu preći na auto gas. Kod modernih TNG uređaja ovo se dešava automatski.
5 - Šta se dešava sa metanom zimi?
Komprimovani prirodni gas (KPG) ili metan, znatno je pogodniji za niske temperature od TNG-a jer se motor koji ga koristi znatno brže prebacuje sa benzina na alternativno gorivo nego što je to slučaj kod vozila na tečni naftni gas. To je i dobro jer vozila na KPG obično imaju veoma mali rezervoar za benzin.
6 - Imam katalizator. Zašto mi pri niskim temperaturama iz izduva izlazi beli dim?
Ne brinite, nema mesta panici. Iako gust i beli dim obično znači ozbiljan problem u motoru, ipak, pri niskim temperaturama ga ne uzrokuje kvar već kondenzovana vlaga u izduvnom sistemu.
7 - Do koje temperature mora izdržati antifriz?
Proizvođači automobila navode različite specifikacije. Neki opšti standard kaže da bi trebalo da izdrži do -25 oC. Ipak, treba voditi računa o tome da antifriz ne služi samo za zaštitu hladnjaka od niske temperature već i od korozije, a povećava i temperaturu ključanja, pa ga zato treba proveravati makar dva puta godišnje.

8 - Zašto je potrošnja goriva tako visoka nakon hladnog starta motora?
Više faktora utiče na povećanu potrošnju goriva. Zavisno od temperture, elektronika motora zahteva bogatiju ili siromašniju smešu goriva kako bi katalizator što pre dostigao radnu temperaturu. Dalje, gorivo koje se spušta niz hladne zidove cilindara ne sagoreva do kraja, a povrh svega, interna frikcija nezagrejanog motora je veća.
9 - Dugo verglanje je opasno?
Ako se motor ne pokrene nakon pet sekundi napravite pauzu od 30-ak sekundi, jer nakon tog perioda trošenje starter-uređaja (anlasera) drastično raste. Obratite pažnju da nakon dugog i bezuspešnog startovanja motor može da „presisa“, a gorivo da stigne do katalizatora i ošteti ga.
10 - Čime se motor štiti od leda?
U okviru motora, tačnije dela kroz koji prolazi rashladna tečnost postoje sigurnosni ventili protiv zamrzavanja. U slučaju da se tečnost zamrzne, njihova uloga je da izlete i omoguće ledu da se širi sprečavajući da dođe do pucanja motora.
11 - Da li zimi treba koristiti klima-uređaj?
Svakako. Klima pomaže da se spreči magljenje prozora, a i životni vek klima-uređaja je kraći ako se ne koristi duži period. Budite oprezni da kada ga koristite temperatura bude najmanje pet stepeni iznad nule.
12 - Zašto se motor zimi više haba?
Naročito pri vožnji na kraćim relacijama, zimi se u motorno ulje slivaju nečistoće, kondenzovana voda i nesagorelo gorivo. Na ovaj način ulje ubrzano gubi svoja svojstva pa se i motor više haba. Zato je preporuka da se pre početka zime zameni motorno ulje.
13 - Zašto moj automobil sporo dostiže radnu temperaturu?
Savremeni dizel-agregati su veoma štedljivi i energetski efikasni, loša strana toga, ako je tako možemo nazvati, je da ne rasipaju višak goriva pretvarajući ga u toplotu. Iz tog razloga teže dostižu radnu temperaturu. Zato pojedini proizvođači uz štedljive dizel motore kao doplatu nude i dodatni grejač unutrašnjosti. Sa druge strane, problem može biti i u neispravnom termostatu, koji, kada ne radi dobro, ne zatvara cirkulaciju tečnosti u hladnjaku pa motoru treba cela večnost da dostigne radnu temperaturu.
14 - Zašto je opasno voziti u debeloj jakni?
Iako, najblaže rečeno, ovo pitanje zvuči smešno ipak ima smisla. Osim što će te se u debeloj jakni znojiti pa će vam koncentracija biti niža, ona sprečava pojas da naleže pravilno pa niste adekvatno zaštićeni u slučaju sudara, a pri tom vam pojas preko jakne znatno ograničava pokrete.
15 - Šta bi sve zimi trebalo imati u automobilu?
Neki minimum su grebalica za led i krpa za brisanje stakla. Mada, ne bi bilo loše imati i baterijsku lampu, ćebe, rukavice i kablove za startovanje zavisno od toga gde ste se zaputili i po kakvom vremenu.

16 - Da li specijalno za zimu treba podešavati pritisak u pneumaticima? Generalno, ne. Treba poštovati preporuku proizvođača. To ujedno i znači da, kada se zaputite na duže putovanje, recimo zimovanje, a automobil je opterećen, u skladu sa tim treba i povećati pritisak, opet po savetu proizvođača automobila. Sa druge strane, na snegom prekrivenom kolovozu trakcija će biti bolja ukoliko je pritisak nešto ispod propisanog, jer je tada veća površina gazećeg sloja na podlozi.
17 - Kako set za reparaciju pneumatika funkcioniše zimi?
U velikoj većini slučajeva lepak koji služi da ispuni pukotinu na pneumatiku postaje veoma gust na niskim temperaturama. Zato njegovo ubrizgavanje u gumu predstavlja pravi izazov čak i za one snažnije. Savetujemo da kanister sa lepkom zagrejete na izduvu toplog vazduha.
18 - Da li zimi treba prati i voskirati automobil?
Svakako, štaviše, ovo se preporučuje jer se pranjem skidaju nečistoće i so koja nagriza farbu i oštećuje limariju, a vosak će dati preko potrebnu zaštitu i na duže staze.
19 - Kako zimi da se otarasim viška vode u automobilu?
Prvo treba utvrditi kako je ona uopšte ušla u vozilo. Najčešći krivci su zapušeni otvori za odvod viška vode, krovni otvor, porozna creva, kederi, otvori za sprovod kablova do motorskog prostora, a često i zapušen filter polena i vazduha. Kada nađete i uklonite uzrok, patosnice unesite u kuću i ostavite da se tamo osuše. Ukoliko imate mogućnost, odnosno garažu, možete to uraditi i u kolima, sa običnim fenom za kosu.
20 - Kako zaštititi kedere na vratima?
U ponudi je veliki broj sredstava baziranih na glicerinu. Posle svakog pranja automobila kedere treba osušiti i ponovo naneti sredstvo.

Nepropisna vožnja – recept za udes

Prebrza vožnja u gradu, preticanje više od jednog automobila odjednom, vlažan kolovoz i vozač koji ne može da obuzda snagu svog vozila doveli su do ozbiljne saobraćajne nesreće.

Koliko puta ste primetili da vozači u gradu u starijim, ali snažnim automobilima pretiču bez potrebe, voze neprilagođenom brzinom ili menjaju trake “isecajući” druga vozila.

Dodajte tome loše vremenske uslove i verovatnoća udesa postaje skoro izvestan događaj.

Vozač sa snimka uputio se velikom brzinom u preticanje dva vozila. S obzirom da nije na vreme uočio da prvi automobil namerava da skrene i na nedovoljno vreme za reakciju, sudar je bio neizbežan: