transportsafety82: BMW "i8" je prvi automobil sa "laserskim farovima"...

transportsafety82: BMW "i8" je prvi automobil sa "laserskim farovima"...: Novi BMW plag-in hibrid "i8" je u svakom smislu vozilo budućnosti, a najnoviji dodatak na ovom automobilu koji će u prodajne s...

BMW "i8" je prvi automobil sa "laserskim farovima"

Novi BMW plag-in hibrid "i8" je u svakom smislu vozilo budućnosti, a najnoviji dodatak na ovom automobilu koji će u prodajne salone stići 2015. godine su prvi na svetu "laserski farovi" koji su u odnosu na standardne LED farove bezbedniji, efikasniji i atraktivniji.

nude potpuno novo iskustvo vožnje.
 
Lasersko svetlo je drugačije od regularnog jer je monohromatsko - svetlo koje nastaje iz ovih farova ima samo jednu talasnu dužinu u odnosu na regularno koje sadrži čitav spektar boja.

BMW "i8"

BMW tvrdi da novi farovi imaju veći intenzitet, ali i duplo veći domet od čak 600 metara.
 
Sa druge strane, "laserski farovi" koriste znatno manje energije, što će svakako zanimati kupce koji će za "i8" morati da izdvoje oko 100.000 evra.
 
BMW "i8" će biti prvi serijski automobil sa "laserskim farovima", a kada uđe u prodaju konkurenciju će mu predstavljati Audi "A8" i Porše "911". Sa obzirom na kombinovanu snagu 1.5-litarskog trocilindarskog i električnog motora i potrošnje od samo 4.7L/100km, barem će ekonomičnost biti na strani BMW-ovog aduta.

izvor: Blic auto.

SAD: Uhapšen jer je ukrao struju za svoj elektromobil

Policija iz gradića Šembli u Džordžiji privela je jednog vlasnik Nissana Leaf iz tog mesta zbog dvadesetominutne krađe električne energije prilikom dopune baterija na svom automobilu.

Nove tehnologije donose sa sobom i novu vrstu kriminala. Kaveh Kamooneh priveden je i zadržan 15 sati u policijskoj stanici nakon što je stigla prijava da je neovlašćeno punio baterije na punjaču lokalne srednje škole.

Iz perspektive stanovnika Srbije, u kojoj je nelegalno priključivanje i krađa struje sa bandera česta pojava, privođenje nekoga ko je ukrao električnu energiju u vrednosti od oko pet centi može da izgleda kao vest iz rubrike verovali ili ne.

Ipak, narednik Ernesto Ford, koji je priveo Kaveha ne bi se složio sa tim.

"Zakon je prekršen. On je ukrao nešto što nije bilo njegovo i samim tim zaslužio je da bude tretiran kao lopov", izjavio je Ford za NBC.

Izgleda da osim ekološki osvešćenih građana, među vlasnicima električnih automobila u SAD ima i onih koji su spremni da prekrše zakon kako bi došli do "goriva" za svoje vozilo.

Šta ako ne stavite zimske gume....

Zahvaljujući novom pravilniku, koji je stupio na snagu 1. novembra 2012, vozači su dobili veću slobodu u odlučivanju, koja sa sobom povlači i odgovornije ponašanje. Kakve su obaveze, ali i sankcije u slučaju da ih se vozači ne pridržavaju?

- Ukoliko je vreme bez snežnih padavina i leda, zakon dozvoljava i upotrebu guma koje nisu za zimu. Ipak, treba voditi računa da, sa aspekta bezbednosti, zimske gume nisu neophodne samo kada je na putu sneg, već i kada su niske temperature, jer se letnja guma tada veoma stvrdne i nema odgovarajuće prianjanje. Hemijski sastav zimskih pneumatika je takav da su dosta mekši od letnjih, pa se njihova upotreba preporučuje već ispod sedam stepeni Celzijusovih. Po praviliniku dozvoljeno je da se zimske gume montiraju i van zimske sezone, u slučaju snežnih padavina ili leda.

- U slučaju snega, vozila koja se od 1. novembra do 1. aprila kreću van naseljenog mesta moraju biti opremljena i zimskim lancima u prtljažniku i moraju ih staviti na točkove ako se kreću deonicama na kojima je njihova upotreba predviđena saobraćajnim znakom. Ako imate zimske gume, a nemate lance u prtljažniku u vožnji van grada, zaprećena je kazna od 3.000 dinara. Ako nemate lance na točkovima kada je to znakom i vremenskim uslovima određeno, kazna je 5.000 dinara, s tim što vas tada očekuje i isključenje iz saobraćaja.

- Vozači autobusa i kamiona od dodatne opreme moraju da imaju još i lopatice za čišćenje snega. Vlasnici putničkih automobila nisu u obavezi da imaju ovu vrstu opreme, ali manja ili sklopiva lopatica za sneg, koja ne košta mnogo a zauzima malo mesta u prtljažniku, može vam pomoći ako vas, dok je automobil parkiran, preko noći iznenadi sneg.

- Pošto se neposedovanje ispravnih pneumatika tretira kao teža tehnička neispravnost, kazna je od 6 do 20 hiljada za fizičko lice i 100 do 800 hiljada za pravno lice, ako je ono vlasnik vozila, objašnjava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, a policajac ima pravo da isključi iz saobraćaja vozilo koje nema zimske pneumatike i ostalu opremu kada je ona obavezna za upotrebu.

Veoma važno je znati da u slučaju saobraćajne nezgode, izazvane nedostatkom zimskih guma, vozač i vlasnik takvog vozila imaju obavezu da sami plate svu materijalnu i nematerijalnu štetu koja može da iznosi i više miliona dinara.

Preporuka je da gume na svim točkovima treba da budu iste i da kombinacije nisu dobra ideja jer je važno da svi točkovi pružaju isti nivo prianjanja podlozi. Većina vozača ne razmišlja o tome da ako su, recimo, na zadnjim točkovima instalirane neodgovarajuće gume, oni će slabije kočiti u zimskim uslovima i imati neuporedivo veću mogućnost proklizavanja u krivinama i prilikom kretanja.

Kao što smo svedoci i ovih dana, dešavaće se da i u novembru tokom dana temperatura bude i 20 stepeni, ali ti intervali nisu predugi s obzirom na to da iznenada može doći do pada temperature. U svakom slučaju, ako u periodu od 1. novembra do 1. aprila planirate duži put, najbolje je imati namontirane zimske gume da ne biste došli u neprijatnu situaciju da vas u toku putovanja iznenadi nagli pad temperature, sneg i led.

transportsafety82: Decenija UN-ove akcije bezbjednosti saobraćaja

transportsafety82: Decenija UN-ove akcije bezbjednosti saobraćaja: Decenija akcije bezbjednosti saobraćaja Vijest da su UN ovu deceniju (2011-2020) proglasile Decenijom akcije bezbjednosti saobraćaja...

Decenija UN-ove akcije bezbjednosti saobraćaja

Decenija akcije bezbjednosti saobraćaja

Vijest da su UN ovu deceniju (2011-2020) proglasile Decenijom akcije bezbjednosti saobraćaja na putevima (rezolucija 64/255)  nije naišla na pretjeranu pažnju u medijima u RS i BiH. Sem sporadičnih medijskih najava učešća  nadležnih tijela u akciji kroz kampanje, projekte i kontrolu saobraćaja na putevima te nekoliko emisija na javnim medijima šira medijska kampanja i podrška je izostala.

Zašto je  bitno promovisanje ove akcije?

Čitajući godišnje izvještaje Svjetske zdravstene organizacije (WHO) o stanju bezbjednosti saobraćaja na globalnom nivou, vidljiva je poražavajuća činjenica da godišnje u saobraćajnim nezgodama smrtno strada 1.24 miliona osoba (2010.) i da su saobraćajne nezgode trenutno osmi uzrok smrtnosti u svijetu sa tendencijom da 2030.postanu peti uzročnik. Šteta, ona materijalna, se mjeri u milijardama dolara, a o nematerijalnoj da ne govorimo.

U izvještaju se navodi da su najteže pogođene srednje razvijene ekonomije, među koje po kategorizaciji Svjetske banke ulazi i Bosna i Hercegovina. Broj poginulih u ovim zemljama čini 80 % svih poginulih u saobraćajnim nezgodama u svijetu.

Što se tiče Republike Srpske, u poslednjih nekoliko godina zabilježen je napredak u reduciranju broja poginulih u saobraćajnim nezgodama. U odnosu na 2002., 2003. i 2004. smanjen je ukupan broj poginulih, ukupan broj saobraćajnih nezgoda kao i ukupan broj povrijeđenih u saobraćajnim nezgodama sa trendom daljeg smanjenja. Ovom pozitivnom padu su doprinijele poboljšane kontrole ispravnosti vozila, veće i ciljane kontrole saobraćaja na putu od strane MUP-a RS kao i reforma obuke vozača. Ipak, i pored napretka, potrebno je da se javnost u širem obimu uključi u bezbjednost saobraćaja, prije svega lokalne zajednice i nevladin sektor te da svojim angažmanom daju učešća u Deceniji akcije bezbjednosti na putevima.

I dan danas se na ovim prostorima smrt u saobraćajnim nezgodama tretira kao nešto sudbinsko, na šta ne može da se utiče iako je to u razvijenim ekonomijama upravo stvar na koju se utiče sistemskim mjerama.

Reći ću još samo toliko da je Juta, SAD 2006. donijela plan ’’Reaching zero’’ (dostići nulu) u kome je glavni cilj da Vlada i NVO uticanjem na ključne faktore u bezbjednosti (brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, dječije sjedalice, kacige za motocikliste, pojasevi) smanje broj poginulih na-nulu.

Godišnja šteta od saobraćajnih nezgoda u RS je 170 miliona KM, što u 5 godina iznosi skoro 900 mil. KM ili, grubo prevedno, 100 kilometara autoputa!

Piše: Igor Suvajac

Zvanični ili nezvanični servis?

Vlasnicima automobila danas nije ni malo lako. Treba ga registrovati, plaćati sve skuplje gorivo i naravno, održavati. Upravo poslednja stavka najviše nas i muči jer je novca za održavanje sve manje, troškovi neprekidno rastu, pa ako već plaćamo treba da znamo i kako da odaberemo pravi servis

U mnogim nezvaničnim servisima rade iskusniji majstori

Pri pomenu nezvaničnog servisa, većina obično pomisli na masne, prljave i neugledne šupe u zabačenim ulicama u kojima rade zapušteni i neuki majstori.
 
Ipak, situacija se u poslednje vreme značajno promenila i danas su nezvanični servisi i te kako podigli standard i mogu u pojedinim slučajevima po kvalitetu da se porede i sa zvaničnim.
 
Štaviše, kod nas je danas, zbog sveopšte štednje, situacija takva da su u mnogim zvaničnim servisima kao majstori zaposleni tek svršeni srednjoškolci koji tu stiču iskustvo, dok su mnogi iskusni majstori, zbog loše finansijske situacije prešli u druge, nezvanične servise.
 
Prelazak na nezvanični servis nije jednostavna stvar pa tom izboru treba pažljivo pristupiti jer se može lako desiti da umesto uštede sebi napravite dodatni posao.
 
Vizuelni utisak
 

Nije apoteka već automehaničarska radionica

Većini vlasnika će jedan od najbitnijih uslova pri izboru biti sam izgled servisa, odnosno čistoća. To svakako na mušteriju ostavlja dobar utisak, ali neće biti garancija da će posao biti kvalitetno urađen. Ipak, previše prljavštine uticaće i na krajnji rezultat servisiranja jer se ona može tokom popravke uvući u osetljive sklopove i komponente motora i vešanja. Dakle, istina je negde u sredini zato vizuelni utisak ipak sačuvajte za kraj.
 
Opremljenost
 

Nažalost, kod nas postoji veliki broj nezvaničnih servisa koji su nepotpuno opremljeni. Tu je dosta radionica koje rade, na primer, samo mehaniku, a nemaju električara ili što je u poslednje vreme gotovo nedopustivo, dijagnostičara (odnosno mehatroničara). Savremeni automobili imaju najviše problema upravo sa elektronikom i bez kvalitetne dijagnostike mnogi kvarovi će ostati nerešeni.
 
Dakle, ništa bez dijagnostike i servise koji ih nemaju treba izbegavati. Većina nezvaničnih servisa nema svoje odeljenje za limarsko-farbarske radove već ih rade uslužno kod partnera, ali to ne može predstavljati problem.
 
Internet i društvene mreže
 
Hteli mi to da priznamo ili ne, internet i društvene mreže imaju sve veći uticaj na naš život. Pre nego što kupimo i najobičniji mobilni telefon, na internetu ćemo istražiti trenutnu ponudu domaćih distributera i izabrati najbolji model za svoj novac.
 
To se još više odnosi na servis u kojem ćemo tokom godina ostaviti veliku količinu novca. Zato, pre odlaska svakako treba po internetu istražiti iskustva drugih vlasnika i njihove preporuke.
 
Pojedini servisi idu i korak dalje u saradnji sa društvenim mrežama pa, na primer, članovima pojedinih internet-klubova nude i određeni popust na usluge.
 
Dodatne usluge
 
Većina servisa za reparaciju komponenti poput turbine, alternatora, filtera čestica, dizni i slično, ima ugovorene partnere koji to rade za njih. U većini slučajeva to nije preveliki problem, ali za vlasnika automobila to znači dodatno čekanje na popravku.
 
Ipak, ne kažemo da svaki servis treba da reparira turbine, to bi već bilo previše, ali jednostavnije stvari (alternatori ili dizne) su već druga priča i treba biti opremljen za njihovu popravku budući da se ovi delovi i najčešće kvare – alternatori od starosti, a dizne zbog problema nastalih usled lošeg goriva.
 
Rezervni delovi
 

Neophodna zaliha rezervnih delova

Dobar lager rezervnih delova je još jedna bitna stavka kod izbora servisa. Servis koji u magacinu drži samo ulje i filtere zaista ne deluje ozbiljno i ne uliva poverenje jer će majstori umesto da se bave popravkama svako malo izlaziti do grada u nabavku ili, što je još gore, tražiti od vlasnika automobila da on umesto njih nabavlja delove. U ovom slučaju i najmanja intervencija na vozilu može potrajati danima.
 
Neki minumum koji mora biti na lageru u ozbiljnom nezvaničnom servisu jesu kugle, spone, ramena i ostali delovi ogibljenja koji stradaju usled loših puteva. Zatim, krila, obloge branika, farovi i ostale komponente koje najčešće stradaju u sudarima.
 
Dogovor sa vlasnikom
 
Jedna od stavki po kojoj se poznaje dobar servis svakako je i dogovor sa vlasnikom automobila. Naime, dobar običaj kvalitetnih servisa je da poprave samo dogovoreno, a o svim eventualnim nedostacima koji se eventualno uoče naknadno, obaveste vlasnika. Tek kada se vlasnik složi, servis će ispraviti i ostale naknadno uočene kvarove. Na ovaj način, unapređuje se odnos sa mušterijom koju pri preuzimanju vozila neće sačekati neprijatno visoki računi.
 
Šta je zamenjeno
 

Tražite da vam zapakuju zamenjene delove

Na kraju, tu je još jedan korak koji dobre servise razlikuje od loših. Kada se intervencija završi kupcu treba pokazati šta je sve zamenjeno na automobilu.
 
Neispravni delovi nemaju nikakvu materijalnu vrednosti, ipak prava vrednost ovog gesta je građenje poverenja sa vlasnikom automobila. Jednostavno, treba pokazati deo koji je zamenjen, ukazati na oštećenja i razloge zašto je morao biti zamenjen. Možda nekom deluje nebitno ali svakako povećava poverenje vlasnika u servis.

Da li znate šta označavaju signalne lampice u autu?

Signalne lampice na instrument tabli su veoma bitne za svakog vozača. Mnoge od njih ukazuju da nešto nije u redu sa vašim automobilom i mogu vam pomoći da izbegnete teži kvar na vozilu ili potencijalno opasnu situaciju u vožnji.

Foto: Đorđe Bošković

Međutim, uz sve veći broj signalnih lampica u savremenim modelima automobila i nedoslednost i variranje između oznaka različitih proizvođača, prosečan vozač može doći u situaciju da bude zbunjen pojedinim svetlosnim signalima na instrument tabli.

Britanska kuća Britannia Rescue, koja pruža servisne usluge vozačima na putu, sprovela je istraživanje koliko vozači poznaju značenje signalnih lampica u automobilu. Studija je pokazala da čak 98 odsto njih ne razume značenje svih osnovnih upozoravajućih svetlosnih signala na instrument tabli.

Jedan od razloga za ovako visok procenat je i taj što je u 15 najpopularnijih automobila na britanskom tržištu izbrojano čak 99 različitih signalnih lampica, od kojih su samo njih 12 identične kod svih petnaest modela. Posebno zabrinjava podatak da trećina ispitanika nije umela da protumači signalnu lampicu za vazdušni jastuk iako je ova oznaka jedna od vizuelno najintuitivnijih.

Krivca ne treba tražiti samo u proizvođačima automobila. Dobar deo odgovornosti za nepoznavanje svetlosnih signala na instrument tabli snose i oni koji obučavaju vozače, ali i sami vozači i vlasnici automobila.

Čak i kada kupite najjednostavniji i najjeftiniji uređaj, logično je pretpostaviti da ćete se uz pomoć uputstva za rukovanje detaljno informisati kako on funkcioniše. Utoliko pre kada je u pitanju tako skupa investicija kao što je automobil.

Zbog toga je važno dobro proučiti knjižicu koju dobijete uz automobil prilikom njegove kupovine i upoznati se sa svim detaljima. Naravno, niko ne očekuje da njen sadržaj naučite napamet, ali značenje osnovnih signalnih lampica trebalo bi da poznaje svaki vozač.

Uputstvo treba držati u automobilu kako bi vam bilo pri ruci i od pomoći prilikom tumačenja određenog signala ako zasvetli tokom vožnje.

izvor: B92.net

transportsafety82: U Srbiji trećina vozila neispravna

transportsafety82: U Srbiji trećina vozila neispravna: Automobili marke “zastava” ili “folksfagen”, stari petnaestak godina, imaju problem sa kočnicama i oštećenu karoseriju - ovako izgleda pros...

U Srbiji trećina vozila neispravna

Automobili marke “zastava” ili “folksfagen”, stari petnaestak godina, imaju problem sa kočnicama i oštećenu karoseriju - ovako izgleda prosečno vozilo koje krstari drumovima Srbije.

Klikni za uvećanje (+)

Od domaćih proizvođača motornih vozila, najbrojnija marka registrovanih putničkih automobila je „zastava“, a najzastupljenije inostrane marke su „folksvagen“, „opel“, „ford“, „fijat“, „reno“, „mercedes“, „pežo“ i „škoda“. Poslednjih godina neznatno prednjače dizelaši u odnosu na benzince.

Uprkos tome što Srbija ima domaću proizvodnju automobila, veliki je uvoz polovnih. Kako kaže Miloš Petrović iz Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova, ti polovnjaci koji se kupuju u inostranstvu, čija je starost od pet pa i do deset godina, ne samo da su stari, već su prešli i više od 100.000 kilometara, odnosno 200.000.

- Ne postoje kriterijumi za pravilnu proveru, samo tehnički pregled nije dovoljan da se automobili koji se uvezu i provere. Ista situacija je sa uvoznim rezervnim delovima, a često se kupuju i kopije koje nisu bezbedne - kaže Petrović.

Sve što Evropa od polovnjaka neće jer ugrožavaju i bezbednost i ekologiju, kod nas je, nažalost, dobrodošlo, ukazuje naš sagovornik. Procene su da se na jugu voze izrazito stari automobili, a da najmanje starih četvorotočkaša ima u Beogradu. Razlog je standard i visina primanja. Zbog uticaja krize teško da će se starosna struktura vozila u Srbiji popraviti, pošto je primetan pad kupovine novih automobila. Trenutno su najtraženiji novi četvorotočkaši čija je cena do 10.000 evra, a najviše se prodaju “Fijatova” vozila.

- Ove godine do juna prodato je 2.381 vozilo, što je 44 odsto više nego u prošloj godini u istom periodu, i to na tržištu koje je palo za 11 odsto - kaže za “Blic” Geri Klark, komercijalni direktor “Fijat automobili Srbija”.

Svake godine Auto-moto savez organizuje besplatne kontrolne tehničke preglede. Krajem 2012. pregledano je 11.000 automobila, a nedavno je takođe sprovedena akcija gde je odziv bio sličan.

- Rezultati ukazuju da je kod čak 36 odsto vozila otkrivena neka nepravilnost, a više od trećine automobila imalo je neispravan kočioni sistem - kaže Zorica Bilibajkić, PR menadžer AMSS. U Evropi procenat tehnički neispravnih vozila manji je u poređenju sa Srbijom i iznosi između 15 i 20 odsto.

Besplatno na tehnički pregled

Galerija

 

Srna - 23.06.2013 14:08 Foto

BANJALUKA – Auto-moto savez /AMS/ Republike Srpske pozvao je vlasnike motornih vozila da besplatno preventivno prekontrolišu svoje automobile u okviru akcije "Da li vozite tehnički ispravno vozilo - provjerite".
U saopštenju iz Saveza se navodi da akcija počinje sutra u Banjaluci i trajaće do 18. jula.
"Stručnjaci AMS Republike Srpske će u više gradova i opština Srpske besplatno kontrolisati tehničku ispravnost vozila na pokretnom tehničkom pregledu, odnosno pokretnoj laboratoriji za ispitivanje tehničke ispravnosti vozila", navedeno je u saopštenju.
Akcija ima za cilj da se poveća nivo bezbjednosti saobraćaja u Srpskoj povećanjem stepena korišćenja tehnički ispravnih vozila na putevima.
Realizacijom ove akcije očekuje se povećanje broja tehnički ispravnih vozila u Republici Srpskoj, čime bi došlo do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda koje nastaju zbog tehničke neispravnosti vozila kao i broja nastradalih lica.
"Stanje na putevima Republike Srpske u pogledu tehničke ispravnosti vozila i dalje je vrlo nepovoljno i zabrinjavajuće", navedeno je u saopštenju.
Akciju zajednički provode AMS Republike Srpske, Ministarstvo saobraćaja i veza Srpske, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srpske, Agencija za bezbjednost saobraćaja Srpske, auto-moto društva i Asocijacija tehničkih pregleda Srpske.
Ovu akciju AMS Srpske provodi od 2003. godine.
Rezultati prošlogodišnje akcije pokazuju da je na teritoriji 19 opština Srpske od ukupno pregledanih 434 vozila, tek 236 bilo tehnički ispravno. Prosječna starost kontrolisanih vozila iznosila je 18,27 godina.
Pokretni tehnički pregled kontrolisaće ispravnost vozila kod Auto-moto društva /AMD/ Banjaluka sutra od devet do 14.00 časova, u Gradišci iz pravca Banjaluke u utorak, 25. juna, od 9.00 do 13.00 časova, u Modriči u srijedu u blizini AMD od 9.00 do 13.00 časova, u četvrtak u Šamcu od 9.00 do 13.00 časova, te u Bijeljini u petak, 28. juna, od 9.00 do 13.00 časova.
U Konjević polju kod Srebrenice kontrola će biti izvršena na benzinskoj pumpi 1. jula, u Vlasenici preko puta benzinske pumpe 2. jula, na Sokocu na raskrsnici Podromanija 3. jula, u Višegradu kod mosta 4. jula i u Rogatici na raskrsnici Ustiprača 5. jula.
U Foči 8. jula, u Gacku kod "Autoprevoza" 9. jula, u Trebinju 10. jula, u Bileći na raskrsnici Nikšić 11. jula, u Istočnom Sarajevu 12. jula. U Doboju 15. jula, u Tesliću 16. jula, Kotor-Varošu 17. jula, u Slatini kod Laktaša 18. jula.

transportsafety82: U Srbiji.

transportsafety82: U Srbiji.: d septembra u školama predmet Saobraćajno vaspitanje Učenici trećeg razreda osnovnih škola u Srbiji dobiće 1. septembra novi p...

U Srbiji.

d septembra u školama predmet Saobraćajno vaspitanje

Učenici trećeg razreda osnovnih škola u Srbiji dobiće 1. septembra novi predmet - Saobraćajno vaspitanje.

Predmet će biti obavezan sve do osmog razreda, ocena će ulaziti u ukupan prosek, a đaci će učiti o saobraćajnoj kulturi, bezbednosti i prvoj pomoći.

Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja Vlade Srbije, koju čine državni sekretari svih ministarstava, kao i profesori i stručnjaci iz oblasti saobraćaja, donelo je odluku da se u osnovno obrazovanje mora uvesti novi predmet da bi se smanjio broj poginule dece na ulicama. Predlog je zvanično poslalo Ministarstvo saobraćaja, usvojilo ga je Ministarstvo prosvete i već se krenulo u proces donošenja potrebnih pravilnika i odluka.

Milan Božović iz Ministarstva saobraćaja kaže da će sve nadležne institucije dati sve od sebe da ove godine đaci počnu sa učenjem predmeta saobraćajno vaspitanje.

- Ministarstvo prosvete je već krenulo sa planovima kako napraviti nastavni program. Ipak, postoje procedure koje nisu jednostavne, čeka se Zavod za udžbenike, zatim usvajanje predloga u brojnim institucijama. Ako do septembra ne stignemo da ispoštujemo sve, prve godine će predmet biti na dobrovoljnom nivou - ističe Božović.

transportsafety82: Kad bi automobili govorili nesreće bi se mogle izb...

transportsafety82: Kad bi automobili govorili nesreće bi se mogle izb...: Suočimo se s tim: vožnja automobila je opasna. To je jedna od stvari o kojima ne volimo da mislimo, ali činjenica da se religiozne ikone ...

Kad bi automobili govorili nesreće bi se mogle izbjeći

Suočimo se s tim: vožnja automobila je opasna. To je jedna od stvari o kojima ne volimo da mislimo, ali činjenica da se religiozne ikone i amajlije pojavljuju na instrument-tablama širom sveta odaje činjenicu da znamo da je ovo istina. Saobraćajne nesreće su vodeći uzrok smrti kod ljudi između 16 i 19 godina u SAD - vodeći uzrok smrti - i 75% ovih nesreća nema nikakve veze sa drogama ili alkoholom.

Autor: Jennifer Healey

Veličina slova: a a a

Pa šta se dešava? Niko ne zna tačno, ali sećam se svoje prve nesreće. Bila sam mladi vozač na autoputu, i videla sam da su se upalila stop svetla vozila ispred mene. Rekla sam: "Okej, sve je u redu, ovaj tip usporava, i ja ću da usporim." Pritisnula sam kočnicu. Ali ne, ovaj tip ne usporava. On staje, u mestu, na autoputu. Išao je 110 na sat - do nule? Nagazila sam kočnicu. Osetila sam kako se aktivira ABS, i auto još uvek ide, i neće se zaustaviti i znam da se neće zaustaviti, i aktivira se vazdušni jastuk, auto je uništen, i na sreću, niko nije povređen. Ali nisam imala pojma da će taj auto stati, i mislim da to možemo da radimo puno bolje. Mislim da možemo preobratiti doživljaj vožnje tako što ćemo automobilima dozvoliti da međusobno pričaju.

Želim da na trenutak razmislite o tome kakav je sada doživljaj vožnje. Uđete u automobil. Zatvorite vrata. U staklenom ste zvonu. Ne možete direktno osetiti svet oko vas. U produženom ste telu. Imate zadatak da njime idete putevima koje vidite delimično, među drugim metalnim divovima, pri nadljudskim brzinama. U redu? Sve što vas vodi su vaša dva oka. To je sve što imate, oči koje nisu baš stvorene za ovaj zadatak, ali vas onda ljudi pitaju da radite stvari poput menjanja traka na putu, šta je prva stvar koju traže od vas? Da sklonite oči s puta. Tako je. Prestanete da gledate kuda idete, skrenete, proverite mrtvi ugao, i vozite putem bez gledanja kuda idete. Vi i svi ostali. Ovo je bezbedan način vožnje. Zašto radimo ovo? Jer moramo, moramo da odaberemo, da li da gledam ovde ili onde? Šta je bitnije? Obično fantastično odaberemo to čemu ćemo posvetiti pažnju na putu. Ali povremeno nam nešto izmakne. Povremeno nešto opazimo na pogrešan način ili prekasno. U velikom broju nesreća, vozači kažu: "Nisam video da dolazi." I ja verujem u to. Verujem u to. Možemo videti samo određeni deo toga.

Ali sada postoji tehnologija koja može da nam pomogne da to unapredimo. U budućnosti će automobili međusobno razmenjivati informacije, i moći ćemo da vidimo ne samo ispred tri automobila i iza tri automobila, levo i desno, i sve u isto vreme, ptičju perspektivu, moći ćemo da vidimo i unutar tih automobila. Moći ćemo da vidimo brzinu automobila ispred nas, da vidimo koliko brzo ide ili se zaustavlja. Ako će skroz stati, ja ću to da znam.

S proračunima, algoritmima i modelima predviđanja moći ćemo da vidimo budućnost. Možda mislite da je to nemoguće. Kako predvideti budućnost? To je jako teško. Zapravo nije. S automobilima, nije nemoguće. Automobili su trodimenzionalni objekti s fiksiranom pozicijom i brzinom. Kreću se putevima. Često unapred poznatim trasama. Zaista nije teško napraviti razumna predviđanja o tome gde će automobil biti u bliskoj budućnosti. Čak i ako ste u svojim kolima i neki motociklista prođe - vrum! - 135 kilometara na sat, menjajući trake - znam da ste iskusili ovo - taj tip se nije samo "pojavio niotkuda." Taj tip je verovatno bio na putu poslednjih pola sata. (Smeh) Zar ne? Mislim, neko ga je video. Pre nekih 30 - 50 kilometara, neko ga je video, i čim ga vidi jedan automobil i stavi ga na mapu, on je na mapi - pozicija, brzina, dobra procena da će nastaviti da ide 135km/h. Vi ćete to znati, jer će vaš automobil to znati, jer će mu to šapnuti neki drugi automobil: "E da, za pet minuta, motociklista, pazi se." Možete imati razumna predviđanja o tome kako će se ponašati automobili. To su Njutnovski objekti. To je lepa stvar u vezi sa njima.

Kako doći do toga? Možemo početi s nečim tako jednostavnim poput razmenjivanja podataka o poziciji među automobilima, samo razmenom GPS-a. Ako u kolima imam GPS i kameru, imam prilično dobar osećaj toga gde sam i koliko brzo se krećem. Sa kompjuterskim vidom, mogu da procenim gde se nalaze kola oko mene, na neki način i kuda idu. Isto je sa drugim automobilima. Mogu da imaju precizan osećaj o tome gde su, i nejasan osećaj o tome gde su drugi automobili. Šta se desi ako dva automobila dele te podatke, ako razgovaraju jedan s drugim? Reći ću vam tačno šta se dešava. Oba modela se poboljšaju. Svi su na dobitku. Profesor Bob Veng i njegov tim su uradili kompjuterske simulacije toga šta se dešava kada se nejasne procene kombinuju, čak i u lakšem saobraćaju kada automobili samo dele GPS podatke, i ovo istraživanje smo prebacili iz kompjuterske simulacije u robote za testiranje koji imaju prave senzore koji su sada u automobilima na ovim robotima: stereo kamere, GPS, i dvodimenzionalne laserske detektore dometa koji su česti u sistemima za podršku. Takođe stavljamo diskretni kratkodometni radio za komunikaciju i roboti međusobno pričaju. Kada se ovi roboti susretnu, oni jedan drugom precizno prate poziciju i mogu da se mimoiđu.

Sada u priču dodajemo sve više i više robota i naišli smo na neke probleme. Jedan od problema je, kada dođe do previše čavrljanja, teško je obraditi sve podatke, tako da morate da ih poređate po prioritetu i tu vam pomaže model predviđanja. Ako svi vaši robotski automobili prate predviđene putanje na te podatke ne obraćate toliko pažnje. Prioritet date onom tipu koji izgleda kao da ide malo van putanje. Taj tip bi mogao da bude problematičan. I možete predvideti novu putanju. Sada nećete znati samo da ide van putanje, nego i kako to radi. I znate koje vozače morate obavestiti da se sklone s puta.

I hteli smo da uradimo - kako najbolje obavestiti svakoga? Kako da ovi automobili šapnu: "Moraš da se skloniš s puta?" To zavisi od dve stvari: pod jedan, mogućnosti automobila i pod dva, mogućnosti vozača. Ako jedan čovek ima stvarno odličan automobil, ali priča na telefon ili već radi nešto, verovatno nije u najboljoj poziciji da reaguje u hitnom slučaju. Počeli smo poseban deo istraživanja gde smo modelirali stanje vozača. Koristeći komplet od tri kamere sada možemo otkriti da li vozač gleda napred, u stranu, dole, da li telefonira ili pije kafu. Možemo predvideti nesreću i možemo predvideti ko i koji automobili su u najboljoj poziciji da se sklone i izračunaju najbezbedniju putanju za sve. U osnovi, ove tehnologije danas postoje.

Mislim da je najveći problem sa kojim se suočavamo naša volja da podelimo svoje podatke. Mislim da je to veoma uznemiravajuća zamisao, da će nas posmatrati naši automobili, o nama pričati sa drugim automobilima, da ćemo putem ići u moru tračeva. Ali verujem da se to može uraditi na način koji štiti našu privatnost, kao sada, kada pogledam vaš automobil spolja, zapravo ne znam ništa o vama. Ako pogledam broj vaših tablica, zaista ne znam ko ste vi. Mislim da naši automobili mogu da pričaju o nama iza naših leđa.



Mislim da će to biti sjajna stvar. Želim da za trenutak razmotrite da li zaista želite da rastrojeni tinejdžer iza vas ne zna da kočite, da stajete u mestu. Ako voljno delimo svoje podatke, možemo uraditi ono što je najbolje za sve.

Pustite vaš automobil da trača o vama. To će puteve učiniti puno bezbednijim.

transportsafety82: SEDMICA GLOBALNE BEZBJEDNOSTI U SAOBRACAJU

transportsafety82: SEDMICA GLOBALNE BEZBJEDNOSTI U SAOBRACAJU: VODIC UN ZA SEDMICU GLOBALNE BEZBJEDNOSTI U SAOBRACAJU http://www.absrs.org/sajt/doc/File/pedestrian_safety_toolkit.pdf

SEDMICA GLOBALNE BEZBJEDNOSTI U SAOBRACAJU

VODIC UN ZA SEDMICU GLOBALNE BEZBJEDNOSTI U SAOBRACAJU

http://www.absrs.org/sajt/doc/File/pedestrian_safety_toolkit.pdf

transportsafety82: Budućnost plovidbe: Prekookeanski džin

transportsafety82: Budućnost plovidbe: Prekookeanski džin: Kako će se promeniti međunarodna trgovina sa pojavom nove generacije prekookeanskih brodova, koji na samo jednom putovanju iz Šangaja u E...

Budućnost plovidbe: Prekookeanski džin

Kako će se promeniti međunarodna trgovina sa pojavom nove generacije prekookeanskih brodova, koji na samo jednom putovanju iz Šangaja u Evropu dovezu čak 111 miliona pari patika.

Autor: Slobodan Bubnjević

Veličina slova: a a a

Ako ste o prethodnim vekovima mislili kao o prohujalom zlatnom dobu pomorske trgovine, prevarili ste se. Najveći deo stvari koje danas imate u svom stanu, pre nego što je stigao do mesta gde ste ga kupili, plovio je udaljenim morima. Pre nego što počne da ih prikazuje u dnevnoj sobi, vaš novi LED televizor je oplovio Madagaskar i razna egzotična ostrva u Indijskom okeanu, uređaj za kafu je mimoišao Rog Afrike, a pre nego što prvi put u njima izađete na ulicu, vaše patike su prešle razdaljinu od Indokine do Beograda. Zapravo, morem nikada nije putovalo više robe nego danas. Svetska ekonomska kriza je pre tri godine na trenutak usidrila velike trgovačke flote, ali se sa postepenim oporavkom vodećih ekonomija sveta pomorski transport ne samo obnovio već doživljava novu renesansu.

Stotine današnjih superbrodova koji u dugim konvojima praktično spajaju Evropu, Aziju i Ameriku preneće ove godine više tovara nego ikada ranije. No, pomorska revolucija tek dolazi. Do kraja 2013. godine na pučinu će isploviti još jedno tehnološko čudo – novi najveći brod na svetu – "Maersk EEE". Kapacitet ovog broda danske kompanije Maersk, nazvanog "Tripl E", odnosno "EEE", veći je četiri puta u odnosu na brodove s kraja prethodnog veka. Kapacitet broda "Tripl E" teško je i zamisliti – nakon što se tovar ovog džina istovari u luci kakva je na primer Roterdamska, potrebno je neverovatnih 18.000 šlepera koji će kontejnere sa broda razvesti širom Evrope.

Kada bi se kojim slučajem tovar sa "Maerska EEE" istovario usred Beograda, kontejneri bi prekrili gotovo ceo Stari grad, sve ulice, vence, trgove od Kalemegdana do "Londona". Ako bismo pak pokušali da ih složimo uvis, dobili bismo kulu od kontejnera veću od čuvene Burdž Kalife u Emiratima – široku 12 metara, dugu 18 i visoku neverovatnih 1000 metara. U "Tripl E" se može utovariti tolika količina robe da se artiklima popuni hiljadu samoposluga, sto robnih kuća, deset šoping-molova i pride dva buvljaka. I sve to dovezeno samo na jednom jedinom brodu, nakon dvadesetak dana plovidbe iz dalekog Šangaja.

KRVOTOK EKONOMIJE: Superbrodovi, sasvim nalik supertankerima kojima se prevozi nafta, predstavljaju svojevrstan perpetuum mobile savremenog transporta. Potrošačka kultura našeg veka podrazumeva neprekidnu igru divovskih brojeva. Gigantsko veliki, kontejnerski brodovi svakodnevno lagano mile okeanima, prevozeći milijarde i milijarde tona svakojake robe. Zahvaljujući ogromnim razmerama njihovih tovara, ovaj krvotok svetske ekonomije omogućuje da cena transporta u konačnoj ceni proizvoda bude praktično zanemarljiva, bez obzira da li je roba doplovila iz Vijetnama, Brazila ili Južne Koreje.

Međutim, razmenu robe nimalo ne ugrožava to što su plovni putevi danas duži nego pre sto godina i što divovski prekookeanski tegljači ne mogu da prođu kroz Panamski kanal koji je previše uzak za njih. No, količina robe nadoknađuje dužinu transporta u najudaljenije delove sveta. To utiče na globalno razmeštanje industrijskih pogona, povećanje proizvodnje i, na kraju, sveopšti napredak. Tako snažan puls svetske ekonomije podstaknut je, naravno, tehnološkim napretkom i razvojem prekookeanskih brodova u poslednjih dvadeset godina.

Kapacitet brodova nakon Drugog svetskog rata bio je neuporedivo manji, mada se ni tada nije govorilo o malim pošiljkama koje su u Evropu i Ameriku stizale iz starih i novih kolonija. Brodovi su do sedamdesetih godina XX veka ustaljeno prevozili od 500 do 800 takozvanih twenty-foot kontejnera. Reč je o najmanjem među kontejnerima standardizovanih dimenzija, širokom 2,44 metra, visokom 2,59 metara i dugom dvadeset stopa, odnosno 6,1 metar. Od njihovog twenty-foot naziva potiče ekvivalentna jedinica TEU, kojom se meri kapacitet tovara kontejnerskog broda.

Tako su nakon brodova sa 800 TEU, od osamdesetih počeli da plove brodovi sa kapacitetom od 3000 do 4500 TEU. Sredinom osamdesetih godina, oni prelaze i Panama granicu, postajući i konačno preveliki za Panamski kanal. Ispostavlja se da malo duža plovidba nije prevelik problem kad vozite tako veliki tovar i nakon toga superbrodovi počinju sve više i više da rastu. U devedesete godine ulaze sa 5000 TEU, a u dvehiljadite sa 8000 TEU, koliko može da preveze kategorija brodova poznata kao Post Panamax Plus.

Zahvaljujući očekivanom oporavku svetske ekonomije, prevoznici u poslednje dve godine naručuju nove superbrodove. Prema podacima iz časopisa Shiping Watch tokom 2013. godine biće dovršeno i u svetska mora porinuto čak 46 brodova čiji je tovarni kapacitet veći od 10.000 TEU. Međutim, novi brod kompanije Maersk, "Tripl E", kao što je pomenuto, obara sve ove rekorde i može da ponese čitavih 18.000 twenty-foot kontejnera, odnosno 18.000 TEU. To je za 16 odsto veći kapacitet u odnosu na do sada najveće brodove na svetskim morima, odnosno rekord za 2400 TEU veći od rekorda koji je do sada držao "Maersk E".

I sama kompanija Maersk, odnosno A.P. Moller – Maersk Group, danas je ubedljivo najveći operater brodova koji prevoze kontejnere. Ova danska kompanija sa sedištem u Kopenhagenu posluje u 135 zemalja sveta. Ona dominira morima od 1996. godine i to pre svega zahvaljujući veličini svojih brodova. Trećina transporta koji obavlja Maersk odnosi se na robu iz Kine, koja stiže plovnim putem AE10, glavnim putem između Azije i Evrope. Naime, svakog dana pet divovskih Maersk brodova stigne u evropske luke sa kineskom robom. Sa povlačenjem krize, na pučini se, na morskoj liniji Kina–Evropa, ponovo nalazi čitava flota od 100 Maersk superbrodova.

MORSKA NEMAN: Tako se pokazalo da je tačno jedan vek posle potonuća "Titanika", a nakon problema tokom krize koja je zahvatila sve operatere i usidrila mnoga čudovišta od čelika, u 2012. godini Maersk kao najveći među prevoznicima kontejnera isplivao na površinu. U međuvremenu su se, očekujući oporavak svetskog tržišta, Danci već bili upustili u izazov izgradnje do sada najmoćnije klase plovila za prevoz robe, "Tripl E" brodova. Naime, Maersk je sa kompanijom Daewoo Shipbuilding ugovor o izgradnji ove morske nemani sklopio još pre dve godine. Ukupna vrednost ugovora iznosi 3,8 milijardi dolara, a uključuje izgradnju dvadeset "Tripl E" brodova.

Početkom marta je u jednom intervjuu za dansku štampu, Soren Skou, direktor Maersk Grupe, najavio da će tokom 2013. isploviti prva četiri "Tripl E" broda, a da će se prava promena u kapacitetu transporta osetiti sledeće godine. Skou je to objasnio postepenim oporavkom i rastom kineske ekonomije. Prvi "Maersk EEE" isploviće iz brodogradilišta Odens Stil Šipjard u Danskoj gde Daewoo gradi prvih deset morskih nemani, koje je Maersk u prvoj tranši isplatio sumom od 1,9 milijardi dolara.

"Tripl E" se ne naziva čudovištem bez razloga – brod će biti dug čak 400 metara, sa visinom od 59 metara i gazom dubokim čak 14,5 metara. Na tako velikom brodu moguće je smestiti jedno igralište za fudbal i pored njega još jedno za tenis i hokej, i to sa prostorom za gledaoce. Brod se, za razliku od prethodnika, kreće pomoću ne jednog, nego dva dizel-motora – to omogućuje da budu manje visine i da tovarni prostor na brodu bude veći. Sama skraćenica, Tripl E, odnosno EEE, jeste akronim od Economy, Energy, Environmentally, što je sažeto od slogana: "Ekonomija velikih skala, energetska efikasnost i zaštita životne sredine". Naime, velika poboljšanja su učinjena na ekonomičnijoj potrošnji goriva, a očuvano je i upravljanje takozvanom "izgubljenom toplotom", što ove brodove čini izuzetno energetski efikasnim.

Posebno je zanimljivo da će se "Tripl E" kretati kao kornjača, izuzetno sporo. Maksimalna brzina mu je 25 čvorova. No, umesto 23 do 26 čvorova, što je brzina sličnih plovila, optimalna brzina "Maersk EEE" je samo 19 čvorova. To će produžiti putovanje za 2 do 6 dana, na pune tri nedelje, ali će uštedeti čak 37 odsto goriva. Računica naravno pokazuje da to, zajedno sa ogromnim kapacitetom, dramatično pojeftinjuje cenu transporta robe. A kapacitet od 18.000 TEU zapravo znači da na njega može da stane čelika kao za šest Ajfelovih tornjeva. Kad govorimo o svakodnevnim proizvodima, to je zastrašujuća količina za jedan brod. Naime, samo jedan "Maersk EEE" na jednom putovanju od Šangaja do Kopenhagena može da preveze neverovatnih 111 miliona pari patika. Tri takva broda, praktično, mogu da obuju ceo evropski kontinent.

Reč je, očigledno, o sasvim novoj generaciji brodova koja će biti veća, trošiće manje goriva i sporije će ploviti, ali će na kraju – što je ultimativni cilj u ovom poslu – učiniti transport još jeftinijim. Time će međunarodna trgovina, a i ekonomija uopšte, doživeti promene. I mada zbog gabarita ne može da plovi kroz Panamski kanal, "Tripl E" još uvek može da se provuče kroz Suec – gaz od 14,5 metara je dovoljan da prođe kroz 16 metara dubok Suecki kanal. Međutim, ne može da pristane u svakoj luci. To će dovesti i do rekonstrukcije lučkih postrojenja širom sveta, kao što je na primer londonski Gejtvej koji je, nakon najave "Tripl E" brodova, već najavio promenu svojih planova razvoja. Jer, u ekonomiji velikih brojeva to je osnovna veština – kako velike brojke uočiti na vreme.

Tekst je preuzet sa Vremena

transportsafety82: MUP RS

transportsafety82: MUP RS: Neprilagođena brzina uzrok 48,46 % saobraćajnih nezogda za smrtnim posljedicama Izvor : www.mup.vladars.net Ministarstvo unutraš...

MUP RS

Neprilagođena brzina uzrok 48,46 % saobraćajnih nezogda za smrtnim posljedicama

Izvor : www.mup.vladars.net

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske apeluje na vozače u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise i znakove koji se odnose na brzinu kretanja vozila i stanje kolovoza, jer je nepropisna i neprilagođena brzina uzrok čak 28,54 odsto saobraćajnih nezgoda u Republici Srpskoj.Analiza saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima pokazuje da je neprilagođena brzina najčešći uzrok ovih saobraćajnih nezgoda, čak 48,46 % njih, a kod saobraćajnih nezgoda sa teškim tjelesnim povredama kao uzrok se pojavljuje u 49,81 slučajeva.

U 2012. godini  dogodila se 8.441 saobraćajna nezgoda, što je za 939 ili 10% manje nego u istom periodu 2011. godine (9.380). U saobraćajnim nezgodama poginulo je 140 lica, teže povrijeđeno 651, a lakše 2.169 lica.Posmatrajući podatke o saobraćajnim nezgodama po mjesecima, evidentno je da se saobraćajne nezgode sa najtežim posljdicama događaju u drugoj polovini ljeta i prvoj polovini jeseni, odnosno u veoma povoljnim uslovima za odvijanje saobraćaja (suv kolovoz, vedro vrijeme).Kada su pitanju mjere policijskih službenika koje se odnose na sankcionisanje prekršaja po osnovu nepoštovanja propisane brzine kretanja vozila, prošle godine MUP RS je izdao 69.324 prekršajna naloga.

Od ovog broja izdatih prekršajnih naloga, 670 prekršaja je izdato zbog prekoračenja za 50 km/h i više u naselju, 2.037 prekrašaja se odnosi na prekoračenje za više od 30 do 50 km/h u naselju i više od 50 km/h van naselju, 17.856 prekršajnih naloga je izdato zbog prekoračenja za više od 20 do 30 km/h u naselju i više od 30 do 50 km/h van naselja.Zbog prekoračenja za više od 10 do 20 km/h u naselju i više od 20 do 30 km/h van naselja izdato je 42.546 prekršajnih naloga.Kada su u pitanju aktivnosti Policijske stanice za praćenje i obradu prekršaja evidentiranih radarskim sistemom, prošle godine je zbog prekoračenja brzine ova PS izdala ukupno 10.850 prekrašajnih naloga.Zbog prekoračenja za 50 km/h i više km izdato je 36 prekršajnih naloga, 353 se odnosi na prekoračenje za više od 30 do 50 km/h u naselju i više od 50 km/h van naselja, 3.375 prekršajna naloga su izdata zbog prekoračenja za više od 20 do 30 km/h u naselju i više od 30 do 50 km/h van naselja i dr.

transportsafety82: Terenac za gradske uslove: “Subaru XV” sa benzinsk...

transportsafety82: Terenac za gradske uslove: “Subaru XV” sa benzinsk...: Terenac za gradske uslove: “Subaru XV” sa benzinskim motorom U “Subaruu” ne kriju da je model XV nastao na osnovama legendarne “im...

Terenac za gradske uslove: “Subaru XV” sa benzinskim motorom

U “Subaruu” ne kriju da je model XV nastao na osnovama legendarne “imprece”, što je uočljivo i po dizajnu spoljašnjosti. Zato je i ime potpuno logično, s obzirom na to da su se u nekim prethodnim generacijama “imprece” pojavljivale verzije sa nešto višim klirensom, odstojanjem od trapa do tla, koje su nosile nadimak - XV.

„Subaru XV“ ima pogon na sva četiri točka

Japanski proizvođač je osećao potrebu da popuni prazninu između “imprece”, “autbeka” i “forestera” i da u isto vreme predstavio svoj prvi, pravi krosover u borbi za kupca protiv “nisan kaškaija”, “folksvagen tiguana”, “ford kuge”, “tojote RAV-4”, “kije sportidž”, “hjundaija ix35”…
 
Za razliku od svih, uključujući i “forestera”, XV nudi nešto nižu siluetu pa bi on ipak mogao da se svrsta u posebnu klasu.
 
Ono što je najupečatljivije na XV-u kada je u pitanju spoljašnjost, svakako su točkovi u masivnim lukovima, koji su dobijeni zbog nešto višeg klirensa (22 cm) - u njih su smešteni točkovi sa crnim, mašinski obrađenim zaista jedinstvenim felnama, koje umnogome donose pojačanju atraktivnog, sportskog utiska, zbog čega “Subaru” sada sasvim sigurno ima automobil koji može da se svidi i nekom drugom, osim zagriženim ljubiteljima brenda.
 

SUBARU XV 1.6i - Motor 4 cilindra, bokser - Zapremina 1.600 kubika - Snaga 114 KS pri 5.600 o/min. - Obrtni moment 150 Nm pri 4.000 o/min. - Menjač manuelni, petostepeni - Pogon na svim točkovima - Dimenzije 4.450x1.780x1.570 mm - Prtljažnik 380/1.270 litara - Masa od 1.370 kg - Ubrzanje 0-100 km/h 13,1 sek. - Maksimalna brzina 179 km/h - Potrošnja (fabrički pod.) 6,5 l/100 km - Cena od 22.990 evra - Cena testiranog primerka 24.990 evra

O enetrijeru ne treba trošiti mnogo prostora. Za poznavaoce “Subaruovih” automobila dovoljno je reći da je standardan.
 
Ostali, ne bi ni primetili minimalne razlike između unutrašnjosti bilo koja dva modela.
 
Ergonomija vozačkog sedišta, upravljača, instrument-table… složena je na isti način kao što “Subaru” to radi decenijama, a XV se eventualno razlikuje u bogatstvu opreme i donekle kvalitetnijim i mekšim materijalima koji su korišćeni za izradu.
 
U segmentu sistema koji se nalaze na usluzi vozaču i putnicima u kabini, Japanci su morali da pokleknu pred trendovima.
 
U višim paketima opreme zato je moguće sresti tempomat, dual automatsku klimu, kameru za vožnju unazad, start/stop sistem, blutut i USB konekcije, brisače sa senzorima za kišu i multifunkcionalni ekran, na kojem je, uz upravljanje audio-sistemom, preko bord kompjutera, moguće pratiti trenutno stanje motora, kao i potrošnju goriva.
 

 
Vozačka pozicija ostavila je odličan utisak, posebno sedište zbog svoje nešto više pozicije, a jedino što nedostaje je malo veća bočna potpora. Ona, međutim, možda i nije toliko neophodna, s obzirom na to da je XV tokom testa pokazao da uopšte ne voli preterivanja u krivinama, pošto se sistem stabilnosti palio i kada se to, zbog iskustva sa drugim automobilima, uopšte nije očekivalo.
 
To nam je dalo do znanja da je XV dobio ulogu krstarice, a to je bilo posebno očigledno zbog 1,6-litarskog benzinskog bokser motora, uobičajene snage za ovu zapreminu od 114 KS, koji uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, nije pokazivao nikakvu želju za elastičnošću pri manjim obrtajima, već se budio tek preko 2.000 o/min., dok je prava priroda otkrivana tek preko 4.000 obrtaja.
 

 
Permanentni simetrični pogon na svim točkovima se podrazumeva i na modelu XV, pa on zbog klirensa može da bude jako dobar izbor svima kojima je potreban urbani vojnik - vozilo za grad, koje bez problema može da savlada i blage prepreke vezane za konfiguraciju podloge i terena.

transportsafety82: ...

transportsafety82: ...: RAGUJEVAC - Dragan Pavlović iz šumadijske opštine Gruža ručno je izradio automobil koji je u Monte Karlu prodao za 230.000 evra, a i ima ...

...

RAGUJEVAC - Dragan Pavlović iz šumadijske opštine Gruža ručno je izradio automobil koji je u Monte Karlu prodao za 230.000 evra, a i ima narudžbinu za još dva vozila, javila je lokalna televizija.

Pavlović je na automobilu radio osam godina, realizujući time ideju koja je, početkom prošlog veka, nastala u kovačkoj radnji njegovog dede Dušana.

Automobil nosi naziv "Faber" (kovač), a Dragan Pavlović, koji u radionici završava još dva automobila, ne voli pojavljivanje pred kamerama, pa je izjavu lokalnoj televziji dala njegova ćerka, koja je istakla da automobil može da razvije brzinu do 230 kilometara na sat, a potrebno mu je osam sekundi da razvije brzinu do 100 kilometara na sat.

"Sve je napravljeno u Gruži, jedino je motor 'mercedesov' i to C klase", rekla je Draganova ćerka lokalnoj televiji. Kako se navodi, automobil je napravljen od poliestera i prohroma, ima mišlenove gume. Instrumentalna tabla je od drveta, a krov može po potrebi da se otvori. Sedišta su presvučena kožom.

transportsafety82: Prve zvanične fotografije "pežoa 2008"

transportsafety82: Prve zvanične fotografije "pežoa 2008": Namerno ili ne, tek "Pežo" je pre nego što se očekivalo pustio na internet zvanične fotografije svog novog krosovera pod oznakom "2008". ...

Prve zvanične fotografije "pežoa 2008"

Namerno ili ne, tek "Pežo" je pre nego što se očekivalo pustio na internet zvanične fotografije svog novog krosovera pod oznakom "2008". I one su postale pravi hit. Ovaj svojevrsni konkurent "Nisan Đuku" i "Opel Moki" baziran je na konceptu koji je francuska kompanija prikazala na Salonu automobila u Parizu.

"Pežo 2008" će biti namenjen svetskom tržištu

U odnosu na njega, ovaj model sa fotografija je neznatno promenjen, pa ne bi trebalo značajnije da se razlikuje po pitanju dimenzija u odnosu na svog uzora.
 
Dakle, "Pežo 2008" trebalo bi da ima dužinu od 4.140 mm i širinu od 1.740 mm.
 

Što se tehničke specifikacje tiče, za sada nije poznato mnogo detalja.
 
Izgleda da je "Pežo" svoj fokus, kada je ovaj krosover u pitanju, stavio na dizajn, što je i razumljivo, jer dovoljno je da se pogledaju fotografije i videćemo da se ovom francuskom dizajnu nema mnogo toga prigovoriti.
 

Kada je pogon u pitanju, gotovo je izvesno da će "2008" preuzeti benzinske i dizel agregate sa modela "208 supermini".
 
To znači da će paletu agregata predvoditi 1,6-litarski benzinac sa turbopunjačem koji će posedovati 154 konjskih snaga.
 

"Pežo 2008" će biti namenjen svetskom tržištu, što se vidi iz najave iz same kompanije da će se "2008" u početku proizvoditi u matičnoj Francuskoj, dok bi kasnije ovaj automobil trebalo da izlazi sa proizvdnih traka u fabrikama ovog proizvođača u Kini i Brazilu, gde se očekuju dobri plasmani.
 
Inače, "Pežo 2008" će svoju zvaničnu premijeru imati na Salonu automobila u Ženevi početkom marta.