Naime,
kriza oko Irana mogla bi da podigne cenu goriva u Srbiji i za 50 odsto,
a proizvođači zbog manjeg prometa, odlažu moguća poskupljenja.
Embargo
na isporuke iranske sirove nafte i naftnih derivate, mogao bi da
napumpa cenu barela sirove nafte, sa sadašnjih 100 na 300 dolara.
To bi se odrazilo in a naše tržište, pa bi tako litar benzina na pumpama u Srbiji
mogao uskoro da košta i do dva evra.
Zanimljivo
je da su Savezne rezerve SAD izradile studiju „šoka od porasta cena
nafte na berzi“ u američkoj privredi vrednoj 15 triliona dolara. U slučaju skoka od 100 odsto cena sirove nafte cena potrošačke korpe u SAD bi porasla samo 3,2 odsto. |
|
|
Srbija veliki deo svojih potreba za derivatima zadovoljava
uvozom. Učešće cene sirove nafte u maloprodajnoj ceni derivata iznosi
oko 50 odsto, a ostalo su akcize, porez i marže.
„Cena sirove nafte je u protekloj godini dostigla prosečnu vrednost od 110,62 dolara po barelu, što je daleko iznad prosečnih 79,5 u 2010. godini. U maloprodaji se to, ipak, nije u velikoj meri osetilo“ ,
kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija
Srbije, a koji veruje da se neće u punoj meri ostvariti „crne“ prognoze.
Obustava isporuka nafte kroz Ormuski moreuz u
Persijskom zalivu dovela bi do velikog skoka cena nafte na svetskom
tržištu, a to poskupljenje ne bi zaobišlo ni Srbiju, kaže za Radio B92 predesednik UO kompanije Nafta i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
“Stanje
na svetskom tržištu nafte uvek se posredno odražava na cenu sirove
nafte koju mi prerađujemo. Iako mi ne prerađujemo naftu iz regiona
Bliskog istoka, već rusku naftu tipa Ural, svejedno sve to se prensi po
principu spojenih sudova", kaže on.
Kako dodaje, verovatno nećemo odmah imati direktno učešće tog povećanja berzanske cene sirove nafte, ali će
vremenom, kako bude rasla cena nafte s teritorije Bliskog istoka, rasti i cena ruske nafte, odnosno nafte iz Potkavkazja.
Poskupeće i sve ostalo
Koliko će to uticati na svakodnevni život u Srbiji, nije teško pretpostaviti. Kod nas bi se
poskupljenje goriva „prelilo“ najpre na transport, gradski i taksi prevoz, ali i na cenu povrća, voća i ostale robe.
U pekarskoj industriji za sada neće menjati cene po osnovu skoka
cene goriva, a sličan odgovor stiže i iz mesne i mlekarske industrije,
kao i od proizvođača konditora i pića.
„Sama
situacija na tržištu, slabija tražnja, pad kupovne moći stanovništva,
sve skuplja „korpa“, usporiće primenu novih cenovnika“ , kaže Saša Đogović, ekonomista i dodaje da će se to svakako negativno odraziti i na kupovnu moć stanovništva.
Đogović ističe da će zavisno od toga koliki je udeo goriva u ceni koštanja samog proizvoda,
cene biti i različito povećane. A, zbog niskog standarda to poskupljenje neće moći u potpunosti da se primeni.