уторак, 24. јун 2014.
transportsafety82: Izvor rijeke Sane: Najljepši netaknuti dio naše ze...
transportsafety82: Izvor rijeke Sane: Najljepši netaknuti dio naše ze...: ilj ovog izleta, koji je organizovala Koalicija za Sanu, bio je povećanje svijesti ljudi o ugroženosti životne sredine i podsticanje akti...
Izvor rijeke Sane: Najljepši netaknuti dio naše zemlje
ilj ovog izleta, koji je organizovala Koalicija za
Sanu, bio je povećanje svijesti ljudi o ugroženosti životne sredine i
podsticanje aktivnije uključenosti šire javnosti u njenu zaštitu i
očuvanje.
Preko dvije stotine ljubitelja prirode posjetilo je u nedjelju,
22.6. 2014. godine, izvore rijeke Sane. Cilj ovog izleta, koji je
organizovala Koalicija za Sanu, bio je povećanje svijesti ljudi o
ugroženosti životne sredine i podsticanje aktivnije uključenosti šire
javnosti u njenu zaštitu i očuvanje. Pored toga, Koalicija za Sanu na
ovaj način pruža priliku što većem broju ljudi da posjete jedan od
najljepših i za sada netaknutih dijelova naše zemlje.
Izlet na izvore rijeke Sane, koji je zbog vremenskih neprilika već dva puta otkazivan, organizovan je u okviru projekta „Rijeka Sana – Park prirode“ , koji se sufinansira kroz međunarodni ETNAR projekat, te u saradnji sa Helsinškim parlamentom građana Banjaluka.
Ova akcija je nastavak kampanje Koalicije za Sanu protiv izgradnje hidroelektrane “Medna” na izvorima Sane. Takođe, Koalicija je predala inicijativu Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS za pokretanje procedure za Prethodnu zaštitu gornjeg toka rijeke Sane, u skladu sa Prostornim planom RS do 2015. godine, kao prelaznog rješenja do konačnog proglašenja Parka prirode.
STROG REŽIM ZAŠTITE
Da podsjetimo, investitor “LSB Elektrane” iz Banjaluke, pokušao je da izgradi malu hidroelektranu (MHE) “Medna” na samim izvorima rijeke Sane. Izgradnju je započeo, uprkos činjenici da je Prostornim planom Republike Srpske gornji tok rijeke Sane predviđen kao park prirode, a izvori Sane da budu pod strogim režimom zaštite, zbog prirodnih i ambijentalnih vrijednosti. Vlada RS je usvojila Uredbu o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka, kojom je rijeka Sana svrstana u prvu kategoriju. Samo tri rijeke u RS su u ovoj kategoriji.
Na inicijativu autora štafete „Aqua Sana“, Amira Talića, Koalicija za Sanu je ove godine preuzela realizaciju te tradicionalne manifestacije, nakon ovogodišnjeg otkazivanja ranijih organizatora. Koalicija је u sklopu pomenutog izleta na samom izvoru zahvatila vodu Sane za štafetu.
BICIKLISTI
Biciklisti iz Banjaluke, Ključa i Prijedora su tokom tri dana prevezli štafetu kroz sve gradove koji leže na rijeci Sani. Voda iz štafete, zahvaćena na izvoru, na svojoj krajnjoj destinaciji u Novom Gradu biće ispuštena na ušću Sane u Unu sa stalnom porukom da nam Sana cijelim tokom bude jednako čista kako na izvoru tako i na ušću.
preuzeto sa 6yka.com
Izlet na izvore rijeke Sane, koji je zbog vremenskih neprilika već dva puta otkazivan, organizovan je u okviru projekta „Rijeka Sana – Park prirode“ , koji se sufinansira kroz međunarodni ETNAR projekat, te u saradnji sa Helsinškim parlamentom građana Banjaluka.
Ova akcija je nastavak kampanje Koalicije za Sanu protiv izgradnje hidroelektrane “Medna” na izvorima Sane. Takođe, Koalicija je predala inicijativu Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS za pokretanje procedure za Prethodnu zaštitu gornjeg toka rijeke Sane, u skladu sa Prostornim planom RS do 2015. godine, kao prelaznog rješenja do konačnog proglašenja Parka prirode.
STROG REŽIM ZAŠTITE
Da podsjetimo, investitor “LSB Elektrane” iz Banjaluke, pokušao je da izgradi malu hidroelektranu (MHE) “Medna” na samim izvorima rijeke Sane. Izgradnju je započeo, uprkos činjenici da je Prostornim planom Republike Srpske gornji tok rijeke Sane predviđen kao park prirode, a izvori Sane da budu pod strogim režimom zaštite, zbog prirodnih i ambijentalnih vrijednosti. Vlada RS je usvojila Uredbu o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka, kojom je rijeka Sana svrstana u prvu kategoriju. Samo tri rijeke u RS su u ovoj kategoriji.
Na inicijativu autora štafete „Aqua Sana“, Amira Talića, Koalicija za Sanu je ove godine preuzela realizaciju te tradicionalne manifestacije, nakon ovogodišnjeg otkazivanja ranijih organizatora. Koalicija је u sklopu pomenutog izleta na samom izvoru zahvatila vodu Sane za štafetu.
BICIKLISTI
Biciklisti iz Banjaluke, Ključa i Prijedora su tokom tri dana prevezli štafetu kroz sve gradove koji leže na rijeci Sani. Voda iz štafete, zahvaćena na izvoru, na svojoj krajnjoj destinaciji u Novom Gradu biće ispuštena na ušću Sane u Unu sa stalnom porukom da nam Sana cijelim tokom bude jednako čista kako na izvoru tako i na ušću.
preuzeto sa 6yka.com
петак, 30. мај 2014.
Koliko nas košta "fića"?
ragujevac -- Samo na ime subvencija Fijatu je isplaćeno
više od 50 miliona evra, piše Danas. Koliko nas košta, a koliko nam
donosi kragujevačka fabrika automobila?
Fijat
automobili Srbija (FAS) samo tokom prošle godine dobio je skoro 51
milion evra ili precizno 5.880.861.811 milijardi dinara od Vlade Srbije,
pokazuju nedavno objavljeni podaci Ministarstva privrede.
Istovremeno, tokom čitave 2013. neto dobit kragujevačke fabrike italijanskog auto-giganta dostigla je 1,13 milijardi dinara, što je skoro 10 miliona evra, odnosno pet puta manje od iznosa raznih donacija i refundacija koje je Fijat dobio od Srbije.
Srbija je suvlasnik FAS-a, u kojem poseduje jednotrećinski udeo, što znači da joj od pomenutih 1,13 milijardi pripada oko 377 miliona dinara ili oko 3,3 miliona evra. To naravno pod uslovom da je FAS dobit delio vlasnicima, a ne da je reinvestirao, što je malo verovatno, te pod drugim uslovom da ugovorom sa torinskim proizvođačem, koji uprkos obećanjima Vlade i dalje stoji sakriven od javnosti, nije predviđeno nešto drugo.
Čak i da je Srbija od Fijata dobila pomenuta 3,3 miliona evra, to bi značilo da bi joj ovim tempom bilo potrebno više od 15 godina da vrati ono što je u FAS uložila samo tokom prošle godine.
Ipak, računica nije toliko jednostavna, jer je u Srbiju
sa Fijatom stigao i niz drugih kompanija auto-komponentaša, koje za
svoje pogone nisu uvek dobijale tako velikodušne subvencije kao
proizvođač slavnog "fiće“. To znači da budžet od njih ostvaruje
poreske prihode koje inače ne bi imao, a radna mesta i u tim i u
Fijatovim halama znače manje ljudi na birou za zapošljavanje i
posledično, veće prihode od PDV-a. Uz to, budući da je Vlada Srbije
vlasnik trećine FAS-a, sva njena ulaganja u infrastrukturu i opremu
zapravo su ulaganja u sopstvenu fabriku, pa bi prilikom eventualne
prodaje FAS-a državi pripala trećina prodajne cene, čime bi se verovatno
i ova ulaganja povratila. Naravno, i to opet pod uslovom da tajnim
ugovorom nije predviđeno drugačije.
U listu nepoznanica ubacuje se i to da je od 2011. godine, kada je Fijat počinjao proizvodnju u Srbiji, država skinula sve namete na uvoz auto-delova i komponenti. Obračunska osnovica za taj uvoz je nula, a sve ostale obaveze prema Carini u prošloj godini FAS su koštale oko 700 miliona dinara, dok je ukupan izvoz te kompanije dostigao 1,5 milijardi evra, čime je ubedljivo prvi na listi srpskih izvoznika.
Zbog svega ovoga, kao i zbog toga što Fijatova proizvodnja u Kragujevcu još nije dostigla svoj puni kapacitet, teško je izračunati da li se oživljavanje srpske auto-industrije do sada pokazalo isplativim ili neisplativim.
Ugovorom je predviđeno da će torinski div uz 500L u Kragujevcu proizvoditi i drugi model automobila, ali se na to još čeka. Ako se i taj deo dogovora ostvari i novi model bude jednako uspešan kao što je to ovaj, nema sumnje da postoji potencijal da čitav aranžman za Srbiju bude vrlo profitabilan. Pogotovo ako prisustvo proizvođača auto-komponenti, uhodana transportna mreža i kompetentna radna snaga budu privukli još neko veliko ime iz auto sveta da uloži u Srbiju. Ali, moguće je i da se ništa od toga ne ostvari.
Upravo zbog toga, Vlada Srbije, odnosno ministarstva privrede i finansija trebalo bi da konačno obelodane ugovor sa Fijatom i da izađu sa preciznim proračunom dosadašnje isplativosti ovog ulaganja. Taj posao je suviše veliki da bi bio ignorisan. Pomenutih 51 miliona evra koliko je dato Fijatu 2013, predstavlja polovinu novca koji je ove godine trebalo da bude prikupljen naplatom solidarnog poreza. To je i četiri puta više od ukupnih donacija pristiglih na račune Vlade Srbije za pomoć od poplava (1,5 milijarda dinara), što je novac koji su zajednički skupili svi građani Srbije, privreda i brojni ino-donatori.
Zbog toga nije ni čudo što stručnjaci smatraju da bi u ovom pitanju morala da postoji potpuna transparentnost.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da "čist sabirak pokazuje da Srbija nije imala direktnu korist, jer je razlika između uloženog i dobijenog prilična“, ali da je za konačni zaključak potrebno imati više informacija.
"Posredno smo možda i imali korist, jer je zahvaljujući prodaji Fijatovih vozila poboljšan uvozno-izvozni bilans, dobili smo i realno zaposlene ljude u Kragujevcu, taj grad je oživeo, a tu su i dobavljači koji rade za Fijat i zapošljavaju ljude. Uz to, poboljšanje imidža zemlje zbog dolaska Fijata moglo bi da dovede i do dolaska drugih investitora, naročito iz Italije", smatra Atanacković. Prema njegovim rečima, bilo bi korisno kada bi Vlada objavila ugovor sa ovim proizvođačem, iako dodaje da je moguće da se ugovor krije jer investitori ne žele da se uslovi pod kojima su došli u Srbiju otkrivaju njihovoj konkurenciji.
"Ali to bi zapravo za Srbiju bilo dobro, jer bi drugi investitori onda videli da je Fijat ovde dobio više nego što je izgubio, što se vidi iz ovih podataka, pa bi onda i oni došli", dodaje Atanacković.
Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević kaže, međutim, da bi iz svega trebalo "izvući naravoučenije da ubuduće vlast ne treba da potajno sklapa darežljive sporazume, jer onda nikada nećemo naučiti kako stvari treba raditi“.
"Ovo je za Fijat svakako bio uspešan posao. Oni su prvo ovde prodavali svoje automobile, a pa su dobili velike pogodnosti od države, pa im sada i dalje subvencionišemo cenu vozila. Fijat nema nikakvog interesa da svoju dobit ostavlja ovde, već je može odmah izneti u Italiju. A da li je ovo uspešan posao za nas? To je teško utvrditi, jer mi i dalje ne znamo šta je u stvari Fijatu tačno dato", kaže Kovačević.
izvor B92.net
(Foto: FAS)
Istovremeno, tokom čitave 2013. neto dobit kragujevačke fabrike italijanskog auto-giganta dostigla je 1,13 milijardi dinara, što je skoro 10 miliona evra, odnosno pet puta manje od iznosa raznih donacija i refundacija koje je Fijat dobio od Srbije.
Srbija je suvlasnik FAS-a, u kojem poseduje jednotrećinski udeo, što znači da joj od pomenutih 1,13 milijardi pripada oko 377 miliona dinara ili oko 3,3 miliona evra. To naravno pod uslovom da je FAS dobit delio vlasnicima, a ne da je reinvestirao, što je malo verovatno, te pod drugim uslovom da ugovorom sa torinskim proizvođačem, koji uprkos obećanjima Vlade i dalje stoji sakriven od javnosti, nije predviđeno nešto drugo.
Čak i da je Srbija od Fijata dobila pomenuta 3,3 miliona evra, to bi značilo da bi joj ovim tempom bilo potrebno više od 15 godina da vrati ono što je u FAS uložila samo tokom prošle godine.
U listu nepoznanica ubacuje se i to da je od 2011. godine, kada je Fijat počinjao proizvodnju u Srbiji, država skinula sve namete na uvoz auto-delova i komponenti. Obračunska osnovica za taj uvoz je nula, a sve ostale obaveze prema Carini u prošloj godini FAS su koštale oko 700 miliona dinara, dok je ukupan izvoz te kompanije dostigao 1,5 milijardi evra, čime je ubedljivo prvi na listi srpskih izvoznika.
Zbog svega ovoga, kao i zbog toga što Fijatova proizvodnja u Kragujevcu još nije dostigla svoj puni kapacitet, teško je izračunati da li se oživljavanje srpske auto-industrije do sada pokazalo isplativim ili neisplativim.
Ugovorom je predviđeno da će torinski div uz 500L u Kragujevcu proizvoditi i drugi model automobila, ali se na to još čeka. Ako se i taj deo dogovora ostvari i novi model bude jednako uspešan kao što je to ovaj, nema sumnje da postoji potencijal da čitav aranžman za Srbiju bude vrlo profitabilan. Pogotovo ako prisustvo proizvođača auto-komponenti, uhodana transportna mreža i kompetentna radna snaga budu privukli još neko veliko ime iz auto sveta da uloži u Srbiju. Ali, moguće je i da se ništa od toga ne ostvari.
Upravo zbog toga, Vlada Srbije, odnosno ministarstva privrede i finansija trebalo bi da konačno obelodane ugovor sa Fijatom i da izađu sa preciznim proračunom dosadašnje isplativosti ovog ulaganja. Taj posao je suviše veliki da bi bio ignorisan. Pomenutih 51 miliona evra koliko je dato Fijatu 2013, predstavlja polovinu novca koji je ove godine trebalo da bude prikupljen naplatom solidarnog poreza. To je i četiri puta više od ukupnih donacija pristiglih na račune Vlade Srbije za pomoć od poplava (1,5 milijarda dinara), što je novac koji su zajednički skupili svi građani Srbije, privreda i brojni ino-donatori.
Zbog toga nije ni čudo što stručnjaci smatraju da bi u ovom pitanju morala da postoji potpuna transparentnost.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da "čist sabirak pokazuje da Srbija nije imala direktnu korist, jer je razlika između uloženog i dobijenog prilična“, ali da je za konačni zaključak potrebno imati više informacija.
"Posredno smo možda i imali korist, jer je zahvaljujući prodaji Fijatovih vozila poboljšan uvozno-izvozni bilans, dobili smo i realno zaposlene ljude u Kragujevcu, taj grad je oživeo, a tu su i dobavljači koji rade za Fijat i zapošljavaju ljude. Uz to, poboljšanje imidža zemlje zbog dolaska Fijata moglo bi da dovede i do dolaska drugih investitora, naročito iz Italije", smatra Atanacković. Prema njegovim rečima, bilo bi korisno kada bi Vlada objavila ugovor sa ovim proizvođačem, iako dodaje da je moguće da se ugovor krije jer investitori ne žele da se uslovi pod kojima su došli u Srbiju otkrivaju njihovoj konkurenciji.
"Ali to bi zapravo za Srbiju bilo dobro, jer bi drugi investitori onda videli da je Fijat ovde dobio više nego što je izgubio, što se vidi iz ovih podataka, pa bi onda i oni došli", dodaje Atanacković.
Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević kaže, međutim, da bi iz svega trebalo "izvući naravoučenije da ubuduće vlast ne treba da potajno sklapa darežljive sporazume, jer onda nikada nećemo naučiti kako stvari treba raditi“.
"Ovo je za Fijat svakako bio uspešan posao. Oni su prvo ovde prodavali svoje automobile, a pa su dobili velike pogodnosti od države, pa im sada i dalje subvencionišemo cenu vozila. Fijat nema nikakvog interesa da svoju dobit ostavlja ovde, već je može odmah izneti u Italiju. A da li je ovo uspešan posao za nas? To je teško utvrditi, jer mi i dalje ne znamo šta je u stvari Fijatu tačno dato", kaže Kovačević.
izvor B92.net
понедељак, 28. април 2014.
transportsafety82: Za Hondu nema krize
transportsafety82: Za Hondu nema krize: Profit japanskog proizvođača automobila Honde je u četvrtom fiskalnom kvartalu gotovo udvostručen na godišnjem nivou, zahvaljujući snažnoj...
Za Hondu nema krize
Profit japanskog proizvođača automobila Honde je u četvrtom fiskalnom
kvartalu gotovo udvostručen na godišnjem nivou, zahvaljujući snažnoj
prodaji u inostranstvu i slabijem jenu.
Neto profit Honde je u periodu januar-mart porastao na 170,5 milijardi jena (1,67 milijardi dolara), što je znatno više u odnosu na 75,7 milijardi jena iz istog perioda lane, dok je kvartalna prodaja porasla 13 odsto na 3,1 bilion jena (30 milijardi dolara), navodi se u saopštenju kompanije, a prenosi Frans pres.
Honda je u tom kvartalu prodala skoro 1,2 miliona vozila širom svijeta, budući da su Japanci pohitali da kupe Hondina vozila kako bi izbjegli podizanje poreza na dodatu vrijednost (PDV), koje je stupilo na snagu 1. aprila.
U fiskalnoj godini zaključno sa martom 2015, Honda očekuje da će prodati 4,83 miliona vozila širom svijeta, budući da je u prethodnoj fiskalnoj godini, završenoj u martu 2014, prodala 4,3 miliona vozila.
U fiskalnoj godini koja se upravo završila, Honda je ostvarila profit od 574 milijarde jena (5,6 milijardi dolara), što je znatno više u odnosu na profit od 367 milijardi jena iz prethodne fiskalne godine.
Neto profit Honde je u periodu januar-mart porastao na 170,5 milijardi jena (1,67 milijardi dolara), što je znatno više u odnosu na 75,7 milijardi jena iz istog perioda lane, dok je kvartalna prodaja porasla 13 odsto na 3,1 bilion jena (30 milijardi dolara), navodi se u saopštenju kompanije, a prenosi Frans pres.
Honda je u tom kvartalu prodala skoro 1,2 miliona vozila širom svijeta, budući da su Japanci pohitali da kupe Hondina vozila kako bi izbjegli podizanje poreza na dodatu vrijednost (PDV), koje je stupilo na snagu 1. aprila.
U fiskalnoj godini zaključno sa martom 2015, Honda očekuje da će prodati 4,83 miliona vozila širom svijeta, budući da je u prethodnoj fiskalnoj godini, završenoj u martu 2014, prodala 4,3 miliona vozila.
U fiskalnoj godini koja se upravo završila, Honda je ostvarila profit od 574 milijarde jena (5,6 milijardi dolara), što je znatno više u odnosu na profit od 367 milijardi jena iz prethodne fiskalne godine.
среда, 9. април 2014.
EU traži bučnije elektromobile ali tiše SUS motore
Diskusija o tome da li elektromobili treba da emitiju zvuke
upozorenja dok se kreću niskim brzinama traje već veoma dugo.
Istovremeno postavlja se zahtev da automobili sa SUS motorima budu 25%
tiši.
SAD
je jedan korak ispred EU kada su u pitanju elektromobili jer su 2011.
godini uveli obavezu da skoro nečujna, električna vozila emitiju zvuk
dok se kreću niskim brzinama. U Evropi se za to vreme diskutovalo o
uvođenju "Zvučnog sistema za obaveštavanje" ili AVAS-a. Ipak, početkom
Aprila, Evropski parlament je doneo svoju odluku.
Do 2019. godine svi modeli električnih automobila u EU moraće da imaju sistem kojim upozoravaju slabovide pešake (i one udubljene u svoje smartfone) na svoje prisustvo.
Političari koji su se zalagali za ovakvu odluku kažu da će zvučni sistem za obaveštavanje učesnika u saobraćaju proizvoditi zvuk veoma sličan onome koji proizvode SUS motori, što će omogućiti pešacima da jasno čuju vozila koja se prbližavaju i da pouzdano procene da li je bezbedno preći kolovoz ili ne.
Uredba ne precizira kakav zvuk moraju da proizvode elektromobili, ali propisuje da mora biti korišćena "adekvatna jedinica za generisanje zvuka".
Ova odluka će verovatno dovesti do velikog broja sajtova i servisa na kojima ćemo u budućnosti moći da biramo i da kupujemo fajlove sa zvukom V8, Ferrarijevih, Porscheovih ili Lamborghinijevih motora.
Sasvim suprotno od ove odluke, EU traži od proizvođača klasičnih automobila da za 25% smanje buku koju oni generišu.
Ovaj zahtev nije jednostavan iz ugla inženjera u industriji jer postavljanje dodatnih količina postojećih materijala za izolaciju zvuka povećava masu vozila, što utiče na povećanje emisije štetnih gasova koja je i danas strogo propisana.
Sa druge strane, uvođenje modernih i laganih izolacionih materijala uticaće na rast maloprodajne cene vozila pa će biti veoma interesantno da li će se nama, vozačima, dopasti rešenja koja nam automobilska industrija ponudi na budućim proizvodima.
Razlog za ovakvu odluku leži u zabrinutosti EU da buka koju generišu vozila negativno utiče na zdravlje građana. Studija iz 2011. godine pod nazivom "Tiho, molim vas" zaključuje da su negativne posledice saobraćajne buke, između ostalog, povećani nivo stresa, teškoće u učenju i pospanost.
Do 2019. godine svi modeli električnih automobila u EU moraće da imaju sistem kojim upozoravaju slabovide pešake (i one udubljene u svoje smartfone) na svoje prisustvo.
Političari koji su se zalagali za ovakvu odluku kažu da će zvučni sistem za obaveštavanje učesnika u saobraćaju proizvoditi zvuk veoma sličan onome koji proizvode SUS motori, što će omogućiti pešacima da jasno čuju vozila koja se prbližavaju i da pouzdano procene da li je bezbedno preći kolovoz ili ne.
Uredba ne precizira kakav zvuk moraju da proizvode elektromobili, ali propisuje da mora biti korišćena "adekvatna jedinica za generisanje zvuka".
Ova odluka će verovatno dovesti do velikog broja sajtova i servisa na kojima ćemo u budućnosti moći da biramo i da kupujemo fajlove sa zvukom V8, Ferrarijevih, Porscheovih ili Lamborghinijevih motora.
Ovaj zahtev nije jednostavan iz ugla inženjera u industriji jer postavljanje dodatnih količina postojećih materijala za izolaciju zvuka povećava masu vozila, što utiče na povećanje emisije štetnih gasova koja je i danas strogo propisana.
Sa druge strane, uvođenje modernih i laganih izolacionih materijala uticaće na rast maloprodajne cene vozila pa će biti veoma interesantno da li će se nama, vozačima, dopasti rešenja koja nam automobilska industrija ponudi na budućim proizvodima.
Razlog za ovakvu odluku leži u zabrinutosti EU da buka koju generišu vozila negativno utiče na zdravlje građana. Studija iz 2011. godine pod nazivom "Tiho, molim vas" zaključuje da su negativne posledice saobraćajne buke, između ostalog, povećani nivo stresa, teškoće u učenju i pospanost.
субота, 18. јануар 2014.
transportsafety82: Pijani vozači dužni 22 miliona maraka
transportsafety82: Pijani vozači dužni 22 miliona maraka: BANJALUKA - Vozači u BiH koji su pijani upravljali vozilima za neplaćene kazne duguju čak 22.077.477 maraka, potvrđeno je "Nezavisnim...
Pijani vozači dužni 22 miliona maraka
BANJALUKA - Vozači u BiH koji su pijani upravljali vozilima za
neplaćene kazne duguju čak 22.077.477 maraka, potvrđeno je "Nezavisnim" u
Agenciji za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka
BiH (IDDEEA).
U IDDEEA su naglasili da najveća pojedinačno neplaćena kazna za vožnju pod dejstvom alkohola iznosi 3.000 maraka.
S druge strane, ukupan dug po osnovu svih saobraćajnih prekršaja, a za koje kazne nisu plaćene, drastično je veći.
"Vozači u BiH po osnovu svih neplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje duguju 97.597.549 KM", precizirala je Amila Opardija, stručni savjetnik za odnose s javnošću IDDEEA.
Milija Radović, direktor Agencije za bezbjednost saobraćaja RS, ističe da je riječ o frapantnim brojkama, te naglašava da je očigledno da država mora nešto da uradi kako bi se ovaj problem riješio.
"Mora se ustanoviti koji su to propisi koje treba promijeniti, a koji omogućavaju da se dugovi ovako nagomilavaju. Objektivno, potrebno je tražiti mehanizme da od onih koji gomilaju dug on prinudno bude naplaćen. Vozači će uvijek tako raditi ako im je to omogućeno", upozorio je Radović.
Da je riječ o ogromnim dugovanjima, slaže se i Milenko Jaćimović, predsjednik Udruženja za unapređenje bezbjednosti saobraćaja RS, koji takođe ocjenjuje da bi trebalo naći model da ona budu naplaćena.
"Od tog novca bi mogle biti realizovane brojne preventivne aktivnosti. Novac bi mogao biti uložen i u dodatne tehničke mjere, poput opremanja policije stacionarnim radarima, aparatima za kontrolu pristustva narkotika u organizmu vozača i slično", kaže Jaćimović.
Dodaje da je posebno zabrinjavajući dug pijanih vozača, ističući da bi tim sredstvima mogao biti organizovan znatan broj preventivnih kampanja, zahvaljujući kojima bi bio smanjen broj onih koji voze pod dejstvom alkohola.
"Takođe, mogao bi se kupiti i značajan broj aparata za kontrolisanje prisustva alkohola u krvi", naglašava Jaćimović.
Podaci IDDEEA pokazuju da najviše duguju vozači kojima su kazne napisane jer su vozili nedozvoljenom brzinom, a potom slijede oni koji su za volan sjeli nakon što su popili alkohola više nego što su smjeli.
Novac duguju i vozači koji su upravljali neregistrovanim automobilima, te oni koji su vozili iako nemaju vozačku dozvolu, a potom slijede ostali prekršaji.
Inače, prema važećim zakonskim propisima, postoji više mehanizama da budu kažnjeni oni koji se, dok su za volanom, ogriješe o zakon. Nekima, tako, bude onemogućeno registrovanje automobila, odnosno produžavanje vozačke dozvole, a u nekim slučajevima vrši se i prinudna naplata.
Inače, informacije iz policije pokazuju da ne jenjava broj onih koji pijani izazivaju nezgode.
Prema podacima MUP-a RS, za devet mjeseci prošle godine broj saobraćajnih nezgoda koje su prouzrokovali pijani vozači povećan je za 10,51 odsto u odnosu na isti period 2012. godine.
Istovremno, broj vozača koji su iz saobraćaja isključeni zbog upravljanja pod djelovanjem alkohola od januara do septembra 2013. iznosio je 13.447, i povećan je za 19,16 odsto.
U IDDEEA su naglasili da najveća pojedinačno neplaćena kazna za vožnju pod dejstvom alkohola iznosi 3.000 maraka.
S druge strane, ukupan dug po osnovu svih saobraćajnih prekršaja, a za koje kazne nisu plaćene, drastično je veći.
"Vozači u BiH po osnovu svih neplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje duguju 97.597.549 KM", precizirala je Amila Opardija, stručni savjetnik za odnose s javnošću IDDEEA.
Milija Radović, direktor Agencije za bezbjednost saobraćaja RS, ističe da je riječ o frapantnim brojkama, te naglašava da je očigledno da država mora nešto da uradi kako bi se ovaj problem riješio.
"Mora se ustanoviti koji su to propisi koje treba promijeniti, a koji omogućavaju da se dugovi ovako nagomilavaju. Objektivno, potrebno je tražiti mehanizme da od onih koji gomilaju dug on prinudno bude naplaćen. Vozači će uvijek tako raditi ako im je to omogućeno", upozorio je Radović.
Da je riječ o ogromnim dugovanjima, slaže se i Milenko Jaćimović, predsjednik Udruženja za unapređenje bezbjednosti saobraćaja RS, koji takođe ocjenjuje da bi trebalo naći model da ona budu naplaćena.
"Od tog novca bi mogle biti realizovane brojne preventivne aktivnosti. Novac bi mogao biti uložen i u dodatne tehničke mjere, poput opremanja policije stacionarnim radarima, aparatima za kontrolu pristustva narkotika u organizmu vozača i slično", kaže Jaćimović.
Dodaje da je posebno zabrinjavajući dug pijanih vozača, ističući da bi tim sredstvima mogao biti organizovan znatan broj preventivnih kampanja, zahvaljujući kojima bi bio smanjen broj onih koji voze pod dejstvom alkohola.
"Takođe, mogao bi se kupiti i značajan broj aparata za kontrolisanje prisustva alkohola u krvi", naglašava Jaćimović.
Podaci IDDEEA pokazuju da najviše duguju vozači kojima su kazne napisane jer su vozili nedozvoljenom brzinom, a potom slijede oni koji su za volan sjeli nakon što su popili alkohola više nego što su smjeli.
Novac duguju i vozači koji su upravljali neregistrovanim automobilima, te oni koji su vozili iako nemaju vozačku dozvolu, a potom slijede ostali prekršaji.
Inače, prema važećim zakonskim propisima, postoji više mehanizama da budu kažnjeni oni koji se, dok su za volanom, ogriješe o zakon. Nekima, tako, bude onemogućeno registrovanje automobila, odnosno produžavanje vozačke dozvole, a u nekim slučajevima vrši se i prinudna naplata.
Inače, informacije iz policije pokazuju da ne jenjava broj onih koji pijani izazivaju nezgode.
Prema podacima MUP-a RS, za devet mjeseci prošle godine broj saobraćajnih nezgoda koje su prouzrokovali pijani vozači povećan je za 10,51 odsto u odnosu na isti period 2012. godine.
Istovremno, broj vozača koji su iz saobraćaja isključeni zbog upravljanja pod djelovanjem alkohola od januara do septembra 2013. iznosio je 13.447, i povećan je za 19,16 odsto.
четвртак, 19. децембар 2013.
transportsafety82: BMW "i8" je prvi automobil sa "laserskim farovima"...
transportsafety82: BMW "i8" je prvi automobil sa "laserskim farovima"...: Novi BMW plag-in hibrid "i8" je u svakom smislu vozilo budućnosti, a najnoviji dodatak na ovom automobilu koji će u prodajne s...
BMW "i8" je prvi automobil sa "laserskim farovima"
Novi BMW plag-in hibrid "i8" je u svakom smislu
vozilo budućnosti, a najnoviji dodatak na ovom automobilu koji će u
prodajne salone stići 2015. godine su prvi na svetu "laserski farovi"
koji su u odnosu na standardne LED farove bezbedniji, efikasniji i
atraktivniji.
Lasersko svetlo je drugačije od regularnog jer je monohromatsko - svetlo koje nastaje iz ovih farova ima samo jednu talasnu dužinu u odnosu na regularno koje sadrži čitav spektar boja.
BMW "i8"
Sa druge strane, "laserski farovi" koriste znatno manje energije, što će svakako zanimati kupce koji će za "i8" morati da izdvoje oko 100.000 evra.
BMW "i8" će biti prvi serijski automobil sa "laserskim farovima", a kada uđe u prodaju konkurenciju će mu predstavljati Audi "A8" i Porše "911". Sa obzirom na kombinovanu snagu 1.5-litarskog trocilindarskog i električnog motora i potrošnje od samo 4.7L/100km, barem će ekonomičnost biti na strani BMW-ovog aduta.
izvor: Blic auto.
уторак, 10. децембар 2013.
SAD: Uhapšen jer je ukrao struju za svoj elektromobil
Policija iz gradića Šembli u Džordžiji privela je jednog vlasnik
Nissana Leaf iz tog mesta zbog dvadesetominutne krađe električne
energije prilikom dopune baterija na svom automobilu.
Nove
tehnologije donose sa sobom i novu vrstu kriminala. Kaveh Kamooneh
priveden je i zadržan 15 sati u policijskoj stanici nakon što je stigla
prijava da je neovlašćeno punio baterije na punjaču lokalne srednje
škole.
Iz perspektive stanovnika Srbije, u kojoj je nelegalno priključivanje i krađa struje sa bandera česta pojava, privođenje nekoga ko je ukrao električnu energiju u vrednosti od oko pet centi može da izgleda kao vest iz rubrike verovali ili ne.
Ipak, narednik Ernesto Ford, koji je priveo Kaveha ne bi se složio sa tim.
"Zakon je prekršen. On je ukrao nešto što nije bilo njegovo i samim tim zaslužio je da bude tretiran kao lopov", izjavio je Ford za NBC.
Izgleda da osim ekološki osvešćenih građana, među vlasnicima električnih automobila u SAD ima i onih koji su spremni da prekrše zakon kako bi došli do "goriva" za svoje vozilo.
Iz perspektive stanovnika Srbije, u kojoj je nelegalno priključivanje i krađa struje sa bandera česta pojava, privođenje nekoga ko je ukrao električnu energiju u vrednosti od oko pet centi može da izgleda kao vest iz rubrike verovali ili ne.
Ipak, narednik Ernesto Ford, koji je priveo Kaveha ne bi se složio sa tim.
"Zakon je prekršen. On je ukrao nešto što nije bilo njegovo i samim tim zaslužio je da bude tretiran kao lopov", izjavio je Ford za NBC.
Izgleda da osim ekološki osvešćenih građana, među vlasnicima električnih automobila u SAD ima i onih koji su spremni da prekrše zakon kako bi došli do "goriva" za svoje vozilo.
уторак, 26. новембар 2013.
Šta ako ne stavite zimske gume....
Zahvaljujući novom pravilniku, koji je stupio na snagu 1. novembra 2012,
vozači su dobili veću slobodu u odlučivanju, koja sa sobom povlači i
odgovornije ponašanje. Kakve su obaveze, ali i sankcije u slučaju da ih
se vozači ne pridržavaju?
- Ukoliko je vreme bez snežnih padavina i leda, zakon dozvoljava i upotrebu guma koje nisu za zimu. Ipak, treba voditi računa da, sa aspekta bezbednosti, zimske gume nisu neophodne samo kada je na putu sneg, već i kada su niske temperature, jer se letnja guma tada veoma stvrdne i nema odgovarajuće prianjanje. Hemijski sastav zimskih pneumatika je takav da su dosta mekši od letnjih, pa se njihova upotreba preporučuje već ispod sedam stepeni Celzijusovih. Po praviliniku dozvoljeno je da se zimske gume montiraju i van zimske sezone, u slučaju snežnih padavina ili leda.
- U slučaju snega, vozila koja se od 1. novembra do 1. aprila kreću van naseljenog mesta moraju biti opremljena i zimskim lancima u prtljažniku i moraju ih staviti na točkove ako se kreću deonicama na kojima je njihova upotreba predviđena saobraćajnim znakom. Ako imate zimske gume, a nemate lance u prtljažniku u vožnji van grada, zaprećena je kazna od 3.000 dinara. Ako nemate lance na točkovima kada je to znakom i vremenskim uslovima određeno, kazna je 5.000 dinara, s tim što vas tada očekuje i isključenje iz saobraćaja.
- Vozači autobusa i kamiona od dodatne opreme moraju da imaju još i lopatice za čišćenje snega. Vlasnici putničkih automobila nisu u obavezi da imaju ovu vrstu opreme, ali manja ili sklopiva lopatica za sneg, koja ne košta mnogo a zauzima malo mesta u prtljažniku, može vam pomoći ako vas, dok je automobil parkiran, preko noći iznenadi sneg.
- Pošto se neposedovanje ispravnih pneumatika tretira kao teža tehnička neispravnost, kazna je od 6 do 20 hiljada za fizičko lice i 100 do 800 hiljada za pravno lice, ako je ono vlasnik vozila, objašnjava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, a policajac ima pravo da isključi iz saobraćaja vozilo koje nema zimske pneumatike i ostalu opremu kada je ona obavezna za upotrebu.
Veoma važno je znati da u slučaju saobraćajne nezgode, izazvane nedostatkom zimskih guma, vozač i vlasnik takvog vozila imaju obavezu da sami plate svu materijalnu i nematerijalnu štetu koja može da iznosi i više miliona dinara.
Preporuka je da gume na svim točkovima treba da budu iste i da kombinacije nisu dobra ideja jer je važno da svi točkovi pružaju isti nivo prianjanja podlozi. Većina vozača ne razmišlja o tome da ako su, recimo, na zadnjim točkovima instalirane neodgovarajuće gume, oni će slabije kočiti u zimskim uslovima i imati neuporedivo veću mogućnost proklizavanja u krivinama i prilikom kretanja.
Kao što smo svedoci i ovih dana, dešavaće se da i u novembru tokom dana temperatura bude i 20 stepeni, ali ti intervali nisu predugi s obzirom na to da iznenada može doći do pada temperature. U svakom slučaju, ako u periodu od 1. novembra do 1. aprila planirate duži put, najbolje je imati namontirane zimske gume da ne biste došli u neprijatnu situaciju da vas u toku putovanja iznenadi nagli pad temperature, sneg i led.
- Ukoliko je vreme bez snežnih padavina i leda, zakon dozvoljava i upotrebu guma koje nisu za zimu. Ipak, treba voditi računa da, sa aspekta bezbednosti, zimske gume nisu neophodne samo kada je na putu sneg, već i kada su niske temperature, jer se letnja guma tada veoma stvrdne i nema odgovarajuće prianjanje. Hemijski sastav zimskih pneumatika je takav da su dosta mekši od letnjih, pa se njihova upotreba preporučuje već ispod sedam stepeni Celzijusovih. Po praviliniku dozvoljeno je da se zimske gume montiraju i van zimske sezone, u slučaju snežnih padavina ili leda.
- U slučaju snega, vozila koja se od 1. novembra do 1. aprila kreću van naseljenog mesta moraju biti opremljena i zimskim lancima u prtljažniku i moraju ih staviti na točkove ako se kreću deonicama na kojima je njihova upotreba predviđena saobraćajnim znakom. Ako imate zimske gume, a nemate lance u prtljažniku u vožnji van grada, zaprećena je kazna od 3.000 dinara. Ako nemate lance na točkovima kada je to znakom i vremenskim uslovima određeno, kazna je 5.000 dinara, s tim što vas tada očekuje i isključenje iz saobraćaja.
- Vozači autobusa i kamiona od dodatne opreme moraju da imaju još i lopatice za čišćenje snega. Vlasnici putničkih automobila nisu u obavezi da imaju ovu vrstu opreme, ali manja ili sklopiva lopatica za sneg, koja ne košta mnogo a zauzima malo mesta u prtljažniku, može vam pomoći ako vas, dok je automobil parkiran, preko noći iznenadi sneg.
- Pošto se neposedovanje ispravnih pneumatika tretira kao teža tehnička neispravnost, kazna je od 6 do 20 hiljada za fizičko lice i 100 do 800 hiljada za pravno lice, ako je ono vlasnik vozila, objašnjava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, a policajac ima pravo da isključi iz saobraćaja vozilo koje nema zimske pneumatike i ostalu opremu kada je ona obavezna za upotrebu.
Veoma važno je znati da u slučaju saobraćajne nezgode, izazvane nedostatkom zimskih guma, vozač i vlasnik takvog vozila imaju obavezu da sami plate svu materijalnu i nematerijalnu štetu koja može da iznosi i više miliona dinara.
Preporuka je da gume na svim točkovima treba da budu iste i da kombinacije nisu dobra ideja jer je važno da svi točkovi pružaju isti nivo prianjanja podlozi. Većina vozača ne razmišlja o tome da ako su, recimo, na zadnjim točkovima instalirane neodgovarajuće gume, oni će slabije kočiti u zimskim uslovima i imati neuporedivo veću mogućnost proklizavanja u krivinama i prilikom kretanja.
Kao što smo svedoci i ovih dana, dešavaće se da i u novembru tokom dana temperatura bude i 20 stepeni, ali ti intervali nisu predugi s obzirom na to da iznenada može doći do pada temperature. U svakom slučaju, ako u periodu od 1. novembra do 1. aprila planirate duži put, najbolje je imati namontirane zimske gume da ne biste došli u neprijatnu situaciju da vas u toku putovanja iznenadi nagli pad temperature, sneg i led.
среда, 9. октобар 2013.
transportsafety82: Decenija UN-ove akcije bezbjednosti saobraćaja
transportsafety82: Decenija UN-ove akcije bezbjednosti saobraćaja: Decenija akcije bezbjednosti saobraćaja Vijest da su UN ovu deceniju (2011-2020) proglasile Decenijom akcije bezbjednosti saobraćaja...
Decenija UN-ove akcije bezbjednosti saobraćaja
Decenija akcije bezbjednosti saobraćaja
Vijest da su UN ovu deceniju (2011-2020) proglasile Decenijom
akcije bezbjednosti saobraćaja na putevima (rezolucija 64/255) nije
naišla na pretjeranu pažnju u medijima u RS i BiH. Sem sporadičnih
medijskih najava učešća nadležnih tijela u akciji kroz kampanje,
projekte i kontrolu saobraćaja na putevima te nekoliko emisija na javnim
medijima šira medijska kampanja i podrška je izostala.
Zašto je bitno promovisanje ove akcije?
Čitajući godišnje izvještaje Svjetske zdravstene organizacije (WHO) o stanju bezbjednosti saobraćaja na globalnom nivou, vidljiva je poražavajuća činjenica da godišnje u saobraćajnim nezgodama smrtno strada 1.24 miliona osoba (2010.) i da su saobraćajne nezgode trenutno osmi uzrok smrtnosti u svijetu sa tendencijom da 2030.postanu peti uzročnik. Šteta, ona materijalna, se mjeri u milijardama dolara, a o nematerijalnoj da ne govorimo.
U izvještaju se navodi da su najteže pogođene srednje razvijene ekonomije, među koje po kategorizaciji Svjetske banke ulazi i Bosna i Hercegovina. Broj poginulih u ovim zemljama čini 80 % svih poginulih u saobraćajnim nezgodama u svijetu.
Što se tiče Republike Srpske, u poslednjih nekoliko godina zabilježen je napredak u reduciranju broja poginulih u saobraćajnim nezgodama. U odnosu na 2002., 2003. i 2004. smanjen je ukupan broj poginulih, ukupan broj saobraćajnih nezgoda kao i ukupan broj povrijeđenih u saobraćajnim nezgodama sa trendom daljeg smanjenja. Ovom pozitivnom padu su doprinijele poboljšane kontrole ispravnosti vozila, veće i ciljane kontrole saobraćaja na putu od strane MUP-a RS kao i reforma obuke vozača. Ipak, i pored napretka, potrebno je da se javnost u širem obimu uključi u bezbjednost saobraćaja, prije svega lokalne zajednice i nevladin sektor te da svojim angažmanom daju učešća u Deceniji akcije bezbjednosti na putevima.
I dan danas se na ovim prostorima smrt u saobraćajnim nezgodama tretira kao nešto sudbinsko, na šta ne može da se utiče iako je to u razvijenim ekonomijama upravo stvar na koju se utiče sistemskim mjerama.
Reći ću još samo toliko da je Juta, SAD 2006. donijela plan ’’Reaching zero’’ (dostići nulu) u kome je glavni cilj da Vlada i NVO uticanjem na ključne faktore u bezbjednosti (brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, dječije sjedalice, kacige za motocikliste, pojasevi) smanje broj poginulih na-nulu.
Godišnja šteta od saobraćajnih nezgoda u RS je 170 miliona KM, što u 5 godina iznosi skoro 900 mil. KM ili, grubo prevedno, 100 kilometara autoputa!
Zašto je bitno promovisanje ove akcije?
Čitajući godišnje izvještaje Svjetske zdravstene organizacije (WHO) o stanju bezbjednosti saobraćaja na globalnom nivou, vidljiva je poražavajuća činjenica da godišnje u saobraćajnim nezgodama smrtno strada 1.24 miliona osoba (2010.) i da su saobraćajne nezgode trenutno osmi uzrok smrtnosti u svijetu sa tendencijom da 2030.postanu peti uzročnik. Šteta, ona materijalna, se mjeri u milijardama dolara, a o nematerijalnoj da ne govorimo.
U izvještaju se navodi da su najteže pogođene srednje razvijene ekonomije, među koje po kategorizaciji Svjetske banke ulazi i Bosna i Hercegovina. Broj poginulih u ovim zemljama čini 80 % svih poginulih u saobraćajnim nezgodama u svijetu.
Što se tiče Republike Srpske, u poslednjih nekoliko godina zabilježen je napredak u reduciranju broja poginulih u saobraćajnim nezgodama. U odnosu na 2002., 2003. i 2004. smanjen je ukupan broj poginulih, ukupan broj saobraćajnih nezgoda kao i ukupan broj povrijeđenih u saobraćajnim nezgodama sa trendom daljeg smanjenja. Ovom pozitivnom padu su doprinijele poboljšane kontrole ispravnosti vozila, veće i ciljane kontrole saobraćaja na putu od strane MUP-a RS kao i reforma obuke vozača. Ipak, i pored napretka, potrebno je da se javnost u širem obimu uključi u bezbjednost saobraćaja, prije svega lokalne zajednice i nevladin sektor te da svojim angažmanom daju učešća u Deceniji akcije bezbjednosti na putevima.
I dan danas se na ovim prostorima smrt u saobraćajnim nezgodama tretira kao nešto sudbinsko, na šta ne može da se utiče iako je to u razvijenim ekonomijama upravo stvar na koju se utiče sistemskim mjerama.
Reći ću još samo toliko da je Juta, SAD 2006. donijela plan ’’Reaching zero’’ (dostići nulu) u kome je glavni cilj da Vlada i NVO uticanjem na ključne faktore u bezbjednosti (brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, dječije sjedalice, kacige za motocikliste, pojasevi) smanje broj poginulih na-nulu.
Godišnja šteta od saobraćajnih nezgoda u RS je 170 miliona KM, što u 5 godina iznosi skoro 900 mil. KM ili, grubo prevedno, 100 kilometara autoputa!
Piše: Igor Suvajac
понедељак, 16. септембар 2013.
Zvanični ili nezvanični servis?
Zvanični ili nezvanični servis?
Vlasnicima automobila danas nije ni malo
lako. Treba ga registrovati, plaćati sve skuplje gorivo i naravno,
održavati. Upravo poslednja stavka najviše nas i muči jer je novca za
održavanje sve manje, troškovi neprekidno rastu, pa ako već plaćamo
treba da znamo i kako da odaberemo pravi servis
U mnogim nezvaničnim servisima rade iskusniji majstori
Ipak, situacija se u poslednje vreme značajno promenila i danas su nezvanični servisi i te kako podigli standard i mogu u pojedinim slučajevima po kvalitetu da se porede i sa zvaničnim.
Prelazak na nezvanični servis nije jednostavna stvar pa tom izboru treba pažljivo pristupiti jer se može lako desiti da umesto uštede sebi napravite dodatni posao.
Vizuelni utisak
Nije apoteka već automehaničarska radionica
Većini vlasnika će jedan od najbitnijih uslova pri izboru biti sam izgled servisa, odnosno čistoća. To svakako na mušteriju ostavlja dobar utisak, ali neće biti garancija da će posao biti kvalitetno urađen. Ipak, previše prljavštine uticaće i na krajnji rezultat servisiranja jer se ona može tokom popravke uvući u osetljive sklopove i komponente motora i vešanja. Dakle, istina je negde u sredini zato vizuelni utisak ipak sačuvajte za kraj.
Opremljenost
Dakle, ništa bez dijagnostike i servise koji ih nemaju treba izbegavati. Većina nezvaničnih servisa nema svoje odeljenje za limarsko-farbarske radove već ih rade uslužno kod partnera, ali to ne može predstavljati problem.
Internet i društvene mreže
Hteli mi to da priznamo ili ne, internet i društvene mreže imaju sve veći uticaj na naš život. Pre nego što kupimo i najobičniji mobilni telefon, na internetu ćemo istražiti trenutnu ponudu domaćih distributera i izabrati najbolji model za svoj novac.
To se još više odnosi na servis u kojem ćemo tokom godina ostaviti veliku količinu novca. Zato, pre odlaska svakako treba po internetu istražiti iskustva drugih vlasnika i njihove preporuke.
Pojedini servisi idu i korak dalje u saradnji sa društvenim mrežama pa, na primer, članovima pojedinih internet-klubova nude i određeni popust na usluge.
Dodatne usluge
Većina servisa za reparaciju komponenti poput turbine, alternatora, filtera čestica, dizni i slično, ima ugovorene partnere koji to rade za njih. U većini slučajeva to nije preveliki problem, ali za vlasnika automobila to znači dodatno čekanje na popravku.
Ipak, ne kažemo da svaki servis treba da reparira turbine, to bi već bilo previše, ali jednostavnije stvari (alternatori ili dizne) su već druga priča i treba biti opremljen za njihovu popravku budući da se ovi delovi i najčešće kvare – alternatori od starosti, a dizne zbog problema nastalih usled lošeg goriva.
Rezervni delovi
Neophodna zaliha rezervnih delova
Neki minumum koji mora biti na lageru u ozbiljnom nezvaničnom servisu jesu kugle, spone, ramena i ostali delovi ogibljenja koji stradaju usled loših puteva. Zatim, krila, obloge branika, farovi i ostale komponente koje najčešće stradaju u sudarima.
Dogovor sa vlasnikom
Jedna od stavki po kojoj se poznaje dobar servis svakako je i dogovor sa vlasnikom automobila. Naime, dobar običaj kvalitetnih servisa je da poprave samo dogovoreno, a o svim eventualnim nedostacima koji se eventualno uoče naknadno, obaveste vlasnika. Tek kada se vlasnik složi, servis će ispraviti i ostale naknadno uočene kvarove. Na ovaj način, unapređuje se odnos sa mušterijom koju pri preuzimanju vozila neće sačekati neprijatno visoki računi.
Šta je zamenjeno
Tražite da vam zapakuju zamenjene delove
Neispravni delovi nemaju nikakvu materijalnu vrednosti, ipak prava vrednost ovog gesta je građenje poverenja sa vlasnikom automobila. Jednostavno, treba pokazati deo koji je zamenjen, ukazati na oštećenja i razloge zašto je morao biti zamenjen. Možda nekom deluje nebitno ali svakako povećava poverenje vlasnika u servis.
уторак, 13. август 2013.
Da li znate šta označavaju signalne lampice u autu?
Signalne lampice na instrument tabli su veoma bitne za svakog
vozača. Mnoge od njih ukazuju da nešto nije u redu sa vašim automobilom i
mogu vam pomoći da izbegnete teži kvar na vozilu ili potencijalno
opasnu situaciju u vožnji.
Međutim,
uz sve veći broj signalnih lampica u savremenim modelima automobila i
nedoslednost i variranje između oznaka različitih proizvođača, prosečan
vozač može doći u situaciju da bude zbunjen pojedinim svetlosnim
signalima na instrument tabli.
Britanska kuća Britannia Rescue, koja pruža servisne usluge vozačima na putu, sprovela je istraživanje koliko vozači poznaju značenje signalnih lampica u automobilu. Studija je pokazala da čak 98 odsto njih ne razume značenje svih osnovnih upozoravajućih svetlosnih signala na instrument tabli.
Jedan od razloga za ovako visok procenat je i taj što je u 15 najpopularnijih automobila na britanskom tržištu izbrojano čak 99 različitih signalnih lampica, od kojih su samo njih 12 identične kod svih petnaest modela. Posebno zabrinjava podatak da trećina ispitanika nije umela da protumači signalnu lampicu za vazdušni jastuk iako je ova oznaka jedna od vizuelno najintuitivnijih.
Krivca ne treba tražiti samo u proizvođačima automobila. Dobar deo odgovornosti za nepoznavanje svetlosnih signala na instrument tabli snose i oni koji obučavaju vozače, ali i sami vozači i vlasnici automobila.
Čak i kada kupite najjednostavniji i najjeftiniji uređaj, logično je pretpostaviti da ćete se uz pomoć uputstva za rukovanje detaljno informisati kako on funkcioniše. Utoliko pre kada je u pitanju tako skupa investicija kao što je automobil.
Zbog toga je važno dobro proučiti knjižicu koju dobijete uz automobil prilikom njegove kupovine i upoznati se sa svim detaljima. Naravno, niko ne očekuje da njen sadržaj naučite napamet, ali značenje osnovnih signalnih lampica trebalo bi da poznaje svaki vozač.
Uputstvo treba držati u automobilu kako bi vam bilo pri ruci i od pomoći prilikom tumačenja određenog signala ako zasvetli tokom vožnje.
izvor: B92.net
Foto: Đorđe Bošković
Britanska kuća Britannia Rescue, koja pruža servisne usluge vozačima na putu, sprovela je istraživanje koliko vozači poznaju značenje signalnih lampica u automobilu. Studija je pokazala da čak 98 odsto njih ne razume značenje svih osnovnih upozoravajućih svetlosnih signala na instrument tabli.
Jedan od razloga za ovako visok procenat je i taj što je u 15 najpopularnijih automobila na britanskom tržištu izbrojano čak 99 različitih signalnih lampica, od kojih su samo njih 12 identične kod svih petnaest modela. Posebno zabrinjava podatak da trećina ispitanika nije umela da protumači signalnu lampicu za vazdušni jastuk iako je ova oznaka jedna od vizuelno najintuitivnijih.
Krivca ne treba tražiti samo u proizvođačima automobila. Dobar deo odgovornosti za nepoznavanje svetlosnih signala na instrument tabli snose i oni koji obučavaju vozače, ali i sami vozači i vlasnici automobila.
Čak i kada kupite najjednostavniji i najjeftiniji uređaj, logično je pretpostaviti da ćete se uz pomoć uputstva za rukovanje detaljno informisati kako on funkcioniše. Utoliko pre kada je u pitanju tako skupa investicija kao što je automobil.
Zbog toga je važno dobro proučiti knjižicu koju dobijete uz automobil prilikom njegove kupovine i upoznati se sa svim detaljima. Naravno, niko ne očekuje da njen sadržaj naučite napamet, ali značenje osnovnih signalnih lampica trebalo bi da poznaje svaki vozač.
Uputstvo treba držati u automobilu kako bi vam bilo pri ruci i od pomoći prilikom tumačenja određenog signala ako zasvetli tokom vožnje.
izvor: B92.net
субота, 6. јул 2013.
transportsafety82: U Srbiji trećina vozila neispravna
transportsafety82: U Srbiji trećina vozila neispravna: Automobili marke “zastava” ili “folksfagen”, stari petnaestak godina, imaju problem sa kočnicama i oštećenu karoseriju - ovako izgleda pros...
U Srbiji trećina vozila neispravna
Automobili marke “zastava” ili “folksfagen”, stari petnaestak godina, imaju problem sa kočnicama i oštećenu karoseriju - ovako izgleda prosečno vozilo koje krstari drumovima Srbije.
Klikni za uvećanje (+)
Od domaćih proizvođača motornih vozila, najbrojnija marka registrovanih putničkih automobila je „zastava“, a najzastupljenije inostrane marke su „folksvagen“, „opel“, „ford“, „fijat“, „reno“, „mercedes“, „pežo“ i „škoda“. Poslednjih godina neznatno prednjače dizelaši u odnosu na benzince.
Uprkos tome što Srbija ima domaću proizvodnju automobila, veliki je uvoz polovnih. Kako kaže Miloš Petrović iz Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova, ti polovnjaci koji se kupuju u inostranstvu, čija je starost od pet pa i do deset godina, ne samo da su stari, već su prešli i više od 100.000 kilometara, odnosno 200.000.
- Ne postoje kriterijumi za pravilnu proveru, samo tehnički pregled nije dovoljan da se automobili koji se uvezu i provere. Ista situacija je sa uvoznim rezervnim delovima, a često se kupuju i kopije koje nisu bezbedne - kaže Petrović.
Sve što Evropa od polovnjaka neće jer ugrožavaju i bezbednost i ekologiju, kod nas je, nažalost, dobrodošlo, ukazuje naš sagovornik. Procene su da se na jugu voze izrazito stari automobili, a da najmanje starih četvorotočkaša ima u Beogradu. Razlog je standard i visina primanja. Zbog uticaja krize teško da će se starosna struktura vozila u Srbiji popraviti, pošto je primetan pad kupovine novih automobila. Trenutno su najtraženiji novi četvorotočkaši čija je cena do 10.000 evra, a najviše se prodaju “Fijatova” vozila.
- Ove godine do juna prodato je 2.381 vozilo, što je 44 odsto više nego u prošloj godini u istom periodu, i to na tržištu koje je palo za 11 odsto - kaže za “Blic” Geri Klark, komercijalni direktor “Fijat automobili Srbija”.
Svake godine Auto-moto savez organizuje besplatne kontrolne tehničke preglede. Krajem 2012. pregledano je 11.000 automobila, a nedavno je takođe sprovedena akcija gde je odziv bio sličan.
- Rezultati ukazuju da je kod čak 36 odsto vozila otkrivena neka nepravilnost, a više od trećine automobila imalo je neispravan kočioni sistem - kaže Zorica Bilibajkić, PR menadžer AMSS. U Evropi procenat tehnički neispravnih vozila manji je u poređenju sa Srbijom i iznosi između 15 i 20 odsto.
среда, 26. јун 2013.
Besplatno na tehnički pregled
Galerija
Srna - 23.06.2013 14:08
BANJALUKA – Auto-moto savez /AMS/ Republike Srpske pozvao je vlasnike
motornih vozila da besplatno preventivno prekontrolišu svoje automobile
u okviru akcije "Da li vozite tehnički ispravno vozilo - provjerite".U saopštenju iz Saveza se navodi da akcija počinje sutra u Banjaluci i trajaće do 18. jula.
"Stručnjaci AMS Republike Srpske će u više gradova i opština Srpske besplatno kontrolisati tehničku ispravnost vozila na pokretnom tehničkom pregledu, odnosno pokretnoj laboratoriji za ispitivanje tehničke ispravnosti vozila", navedeno je u saopštenju.
Akcija ima za cilj da se poveća nivo bezbjednosti saobraćaja u Srpskoj povećanjem stepena korišćenja tehnički ispravnih vozila na putevima.
Realizacijom ove akcije očekuje se povećanje broja tehnički ispravnih vozila u Republici Srpskoj, čime bi došlo do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda koje nastaju zbog tehničke neispravnosti vozila kao i broja nastradalih lica.
"Stanje na putevima Republike Srpske u pogledu tehničke ispravnosti vozila i dalje je vrlo nepovoljno i zabrinjavajuće", navedeno je u saopštenju.
Akciju zajednički provode AMS Republike Srpske, Ministarstvo saobraćaja i veza Srpske, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srpske, Agencija za bezbjednost saobraćaja Srpske, auto-moto društva i Asocijacija tehničkih pregleda Srpske.
Ovu akciju AMS Srpske provodi od 2003. godine.
Rezultati prošlogodišnje akcije pokazuju da je na teritoriji 19 opština Srpske od ukupno pregledanih 434 vozila, tek 236 bilo tehnički ispravno. Prosječna starost kontrolisanih vozila iznosila je 18,27 godina.
Pokretni tehnički pregled kontrolisaće ispravnost vozila kod Auto-moto društva /AMD/ Banjaluka sutra od devet do 14.00 časova, u Gradišci iz pravca Banjaluke u utorak, 25. juna, od 9.00 do 13.00 časova, u Modriči u srijedu u blizini AMD od 9.00 do 13.00 časova, u četvrtak u Šamcu od 9.00 do 13.00 časova, te u Bijeljini u petak, 28. juna, od 9.00 do 13.00 časova.
U Konjević polju kod Srebrenice kontrola će biti izvršena na benzinskoj pumpi 1. jula, u Vlasenici preko puta benzinske pumpe 2. jula, na Sokocu na raskrsnici Podromanija 3. jula, u Višegradu kod mosta 4. jula i u Rogatici na raskrsnici Ustiprača 5. jula.
U Foči 8. jula, u Gacku kod "Autoprevoza" 9. jula, u Trebinju 10. jula, u Bileći na raskrsnici Nikšić 11. jula, u Istočnom Sarajevu 12. jula. U Doboju 15. jula, u Tesliću 16. jula, Kotor-Varošu 17. jula, u Slatini kod Laktaša 18. jula.
уторак, 11. јун 2013.
transportsafety82: U Srbiji.
transportsafety82: U Srbiji.: d septembra u školama predmet Saobraćajno vaspitanje Učenici trećeg razreda osnovnih škola u Srbiji dobiće 1. septembra novi p...
Пријавите се на:
Постови (Atom)