уторак, 24. јун 2014.
transportsafety82: Izvor rijeke Sane: Najljepši netaknuti dio naše ze...
transportsafety82: Izvor rijeke Sane: Najljepši netaknuti dio naše ze...: ilj ovog izleta, koji je organizovala Koalicija za Sanu, bio je povećanje svijesti ljudi o ugroženosti životne sredine i podsticanje akti...
Izvor rijeke Sane: Najljepši netaknuti dio naše zemlje
ilj ovog izleta, koji je organizovala Koalicija za
Sanu, bio je povećanje svijesti ljudi o ugroženosti životne sredine i
podsticanje aktivnije uključenosti šire javnosti u njenu zaštitu i
očuvanje.
Preko dvije stotine ljubitelja prirode posjetilo je u nedjelju,
22.6. 2014. godine, izvore rijeke Sane. Cilj ovog izleta, koji je
organizovala Koalicija za Sanu, bio je povećanje svijesti ljudi o
ugroženosti životne sredine i podsticanje aktivnije uključenosti šire
javnosti u njenu zaštitu i očuvanje. Pored toga, Koalicija za Sanu na
ovaj način pruža priliku što većem broju ljudi da posjete jedan od
najljepših i za sada netaknutih dijelova naše zemlje.
Izlet na izvore rijeke Sane, koji je zbog vremenskih neprilika već dva puta otkazivan, organizovan je u okviru projekta „Rijeka Sana – Park prirode“ , koji se sufinansira kroz međunarodni ETNAR projekat, te u saradnji sa Helsinškim parlamentom građana Banjaluka.
Ova akcija je nastavak kampanje Koalicije za Sanu protiv izgradnje hidroelektrane “Medna” na izvorima Sane. Takođe, Koalicija je predala inicijativu Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS za pokretanje procedure za Prethodnu zaštitu gornjeg toka rijeke Sane, u skladu sa Prostornim planom RS do 2015. godine, kao prelaznog rješenja do konačnog proglašenja Parka prirode.
STROG REŽIM ZAŠTITE
Da podsjetimo, investitor “LSB Elektrane” iz Banjaluke, pokušao je da izgradi malu hidroelektranu (MHE) “Medna” na samim izvorima rijeke Sane. Izgradnju je započeo, uprkos činjenici da je Prostornim planom Republike Srpske gornji tok rijeke Sane predviđen kao park prirode, a izvori Sane da budu pod strogim režimom zaštite, zbog prirodnih i ambijentalnih vrijednosti. Vlada RS je usvojila Uredbu o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka, kojom je rijeka Sana svrstana u prvu kategoriju. Samo tri rijeke u RS su u ovoj kategoriji.
Na inicijativu autora štafete „Aqua Sana“, Amira Talića, Koalicija za Sanu je ove godine preuzela realizaciju te tradicionalne manifestacije, nakon ovogodišnjeg otkazivanja ranijih organizatora. Koalicija је u sklopu pomenutog izleta na samom izvoru zahvatila vodu Sane za štafetu.
BICIKLISTI
Biciklisti iz Banjaluke, Ključa i Prijedora su tokom tri dana prevezli štafetu kroz sve gradove koji leže na rijeci Sani. Voda iz štafete, zahvaćena na izvoru, na svojoj krajnjoj destinaciji u Novom Gradu biće ispuštena na ušću Sane u Unu sa stalnom porukom da nam Sana cijelim tokom bude jednako čista kako na izvoru tako i na ušću.
preuzeto sa 6yka.com
Izlet na izvore rijeke Sane, koji je zbog vremenskih neprilika već dva puta otkazivan, organizovan je u okviru projekta „Rijeka Sana – Park prirode“ , koji se sufinansira kroz međunarodni ETNAR projekat, te u saradnji sa Helsinškim parlamentom građana Banjaluka.
Ova akcija je nastavak kampanje Koalicije za Sanu protiv izgradnje hidroelektrane “Medna” na izvorima Sane. Takođe, Koalicija je predala inicijativu Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS za pokretanje procedure za Prethodnu zaštitu gornjeg toka rijeke Sane, u skladu sa Prostornim planom RS do 2015. godine, kao prelaznog rješenja do konačnog proglašenja Parka prirode.
STROG REŽIM ZAŠTITE
Da podsjetimo, investitor “LSB Elektrane” iz Banjaluke, pokušao je da izgradi malu hidroelektranu (MHE) “Medna” na samim izvorima rijeke Sane. Izgradnju je započeo, uprkos činjenici da je Prostornim planom Republike Srpske gornji tok rijeke Sane predviđen kao park prirode, a izvori Sane da budu pod strogim režimom zaštite, zbog prirodnih i ambijentalnih vrijednosti. Vlada RS je usvojila Uredbu o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka, kojom je rijeka Sana svrstana u prvu kategoriju. Samo tri rijeke u RS su u ovoj kategoriji.
Na inicijativu autora štafete „Aqua Sana“, Amira Talića, Koalicija za Sanu je ove godine preuzela realizaciju te tradicionalne manifestacije, nakon ovogodišnjeg otkazivanja ranijih organizatora. Koalicija је u sklopu pomenutog izleta na samom izvoru zahvatila vodu Sane za štafetu.
BICIKLISTI
Biciklisti iz Banjaluke, Ključa i Prijedora su tokom tri dana prevezli štafetu kroz sve gradove koji leže na rijeci Sani. Voda iz štafete, zahvaćena na izvoru, na svojoj krajnjoj destinaciji u Novom Gradu biće ispuštena na ušću Sane u Unu sa stalnom porukom da nam Sana cijelim tokom bude jednako čista kako na izvoru tako i na ušću.
preuzeto sa 6yka.com
петак, 30. мај 2014.
Koliko nas košta "fića"?
ragujevac -- Samo na ime subvencija Fijatu je isplaćeno
više od 50 miliona evra, piše Danas. Koliko nas košta, a koliko nam
donosi kragujevačka fabrika automobila?
Fijat
automobili Srbija (FAS) samo tokom prošle godine dobio je skoro 51
milion evra ili precizno 5.880.861.811 milijardi dinara od Vlade Srbije,
pokazuju nedavno objavljeni podaci Ministarstva privrede.
Istovremeno, tokom čitave 2013. neto dobit kragujevačke fabrike italijanskog auto-giganta dostigla je 1,13 milijardi dinara, što je skoro 10 miliona evra, odnosno pet puta manje od iznosa raznih donacija i refundacija koje je Fijat dobio od Srbije.
Srbija je suvlasnik FAS-a, u kojem poseduje jednotrećinski udeo, što znači da joj od pomenutih 1,13 milijardi pripada oko 377 miliona dinara ili oko 3,3 miliona evra. To naravno pod uslovom da je FAS dobit delio vlasnicima, a ne da je reinvestirao, što je malo verovatno, te pod drugim uslovom da ugovorom sa torinskim proizvođačem, koji uprkos obećanjima Vlade i dalje stoji sakriven od javnosti, nije predviđeno nešto drugo.
Čak i da je Srbija od Fijata dobila pomenuta 3,3 miliona evra, to bi značilo da bi joj ovim tempom bilo potrebno više od 15 godina da vrati ono što je u FAS uložila samo tokom prošle godine.
Ipak, računica nije toliko jednostavna, jer je u Srbiju
sa Fijatom stigao i niz drugih kompanija auto-komponentaša, koje za
svoje pogone nisu uvek dobijale tako velikodušne subvencije kao
proizvođač slavnog "fiće“. To znači da budžet od njih ostvaruje
poreske prihode koje inače ne bi imao, a radna mesta i u tim i u
Fijatovim halama znače manje ljudi na birou za zapošljavanje i
posledično, veće prihode od PDV-a. Uz to, budući da je Vlada Srbije
vlasnik trećine FAS-a, sva njena ulaganja u infrastrukturu i opremu
zapravo su ulaganja u sopstvenu fabriku, pa bi prilikom eventualne
prodaje FAS-a državi pripala trećina prodajne cene, čime bi se verovatno
i ova ulaganja povratila. Naravno, i to opet pod uslovom da tajnim
ugovorom nije predviđeno drugačije.
U listu nepoznanica ubacuje se i to da je od 2011. godine, kada je Fijat počinjao proizvodnju u Srbiji, država skinula sve namete na uvoz auto-delova i komponenti. Obračunska osnovica za taj uvoz je nula, a sve ostale obaveze prema Carini u prošloj godini FAS su koštale oko 700 miliona dinara, dok je ukupan izvoz te kompanije dostigao 1,5 milijardi evra, čime je ubedljivo prvi na listi srpskih izvoznika.
Zbog svega ovoga, kao i zbog toga što Fijatova proizvodnja u Kragujevcu još nije dostigla svoj puni kapacitet, teško je izračunati da li se oživljavanje srpske auto-industrije do sada pokazalo isplativim ili neisplativim.
Ugovorom je predviđeno da će torinski div uz 500L u Kragujevcu proizvoditi i drugi model automobila, ali se na to još čeka. Ako se i taj deo dogovora ostvari i novi model bude jednako uspešan kao što je to ovaj, nema sumnje da postoji potencijal da čitav aranžman za Srbiju bude vrlo profitabilan. Pogotovo ako prisustvo proizvođača auto-komponenti, uhodana transportna mreža i kompetentna radna snaga budu privukli još neko veliko ime iz auto sveta da uloži u Srbiju. Ali, moguće je i da se ništa od toga ne ostvari.
Upravo zbog toga, Vlada Srbije, odnosno ministarstva privrede i finansija trebalo bi da konačno obelodane ugovor sa Fijatom i da izađu sa preciznim proračunom dosadašnje isplativosti ovog ulaganja. Taj posao je suviše veliki da bi bio ignorisan. Pomenutih 51 miliona evra koliko je dato Fijatu 2013, predstavlja polovinu novca koji je ove godine trebalo da bude prikupljen naplatom solidarnog poreza. To je i četiri puta više od ukupnih donacija pristiglih na račune Vlade Srbije za pomoć od poplava (1,5 milijarda dinara), što je novac koji su zajednički skupili svi građani Srbije, privreda i brojni ino-donatori.
Zbog toga nije ni čudo što stručnjaci smatraju da bi u ovom pitanju morala da postoji potpuna transparentnost.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da "čist sabirak pokazuje da Srbija nije imala direktnu korist, jer je razlika između uloženog i dobijenog prilična“, ali da je za konačni zaključak potrebno imati više informacija.
"Posredno smo možda i imali korist, jer je zahvaljujući prodaji Fijatovih vozila poboljšan uvozno-izvozni bilans, dobili smo i realno zaposlene ljude u Kragujevcu, taj grad je oživeo, a tu su i dobavljači koji rade za Fijat i zapošljavaju ljude. Uz to, poboljšanje imidža zemlje zbog dolaska Fijata moglo bi da dovede i do dolaska drugih investitora, naročito iz Italije", smatra Atanacković. Prema njegovim rečima, bilo bi korisno kada bi Vlada objavila ugovor sa ovim proizvođačem, iako dodaje da je moguće da se ugovor krije jer investitori ne žele da se uslovi pod kojima su došli u Srbiju otkrivaju njihovoj konkurenciji.
"Ali to bi zapravo za Srbiju bilo dobro, jer bi drugi investitori onda videli da je Fijat ovde dobio više nego što je izgubio, što se vidi iz ovih podataka, pa bi onda i oni došli", dodaje Atanacković.
Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević kaže, međutim, da bi iz svega trebalo "izvući naravoučenije da ubuduće vlast ne treba da potajno sklapa darežljive sporazume, jer onda nikada nećemo naučiti kako stvari treba raditi“.
"Ovo je za Fijat svakako bio uspešan posao. Oni su prvo ovde prodavali svoje automobile, a pa su dobili velike pogodnosti od države, pa im sada i dalje subvencionišemo cenu vozila. Fijat nema nikakvog interesa da svoju dobit ostavlja ovde, već je može odmah izneti u Italiju. A da li je ovo uspešan posao za nas? To je teško utvrditi, jer mi i dalje ne znamo šta je u stvari Fijatu tačno dato", kaže Kovačević.
izvor B92.net
(Foto: FAS)
Istovremeno, tokom čitave 2013. neto dobit kragujevačke fabrike italijanskog auto-giganta dostigla je 1,13 milijardi dinara, što je skoro 10 miliona evra, odnosno pet puta manje od iznosa raznih donacija i refundacija koje je Fijat dobio od Srbije.
Srbija je suvlasnik FAS-a, u kojem poseduje jednotrećinski udeo, što znači da joj od pomenutih 1,13 milijardi pripada oko 377 miliona dinara ili oko 3,3 miliona evra. To naravno pod uslovom da je FAS dobit delio vlasnicima, a ne da je reinvestirao, što je malo verovatno, te pod drugim uslovom da ugovorom sa torinskim proizvođačem, koji uprkos obećanjima Vlade i dalje stoji sakriven od javnosti, nije predviđeno nešto drugo.
Čak i da je Srbija od Fijata dobila pomenuta 3,3 miliona evra, to bi značilo da bi joj ovim tempom bilo potrebno više od 15 godina da vrati ono što je u FAS uložila samo tokom prošle godine.
U listu nepoznanica ubacuje se i to da je od 2011. godine, kada je Fijat počinjao proizvodnju u Srbiji, država skinula sve namete na uvoz auto-delova i komponenti. Obračunska osnovica za taj uvoz je nula, a sve ostale obaveze prema Carini u prošloj godini FAS su koštale oko 700 miliona dinara, dok je ukupan izvoz te kompanije dostigao 1,5 milijardi evra, čime je ubedljivo prvi na listi srpskih izvoznika.
Zbog svega ovoga, kao i zbog toga što Fijatova proizvodnja u Kragujevcu još nije dostigla svoj puni kapacitet, teško je izračunati da li se oživljavanje srpske auto-industrije do sada pokazalo isplativim ili neisplativim.
Ugovorom je predviđeno da će torinski div uz 500L u Kragujevcu proizvoditi i drugi model automobila, ali se na to još čeka. Ako se i taj deo dogovora ostvari i novi model bude jednako uspešan kao što je to ovaj, nema sumnje da postoji potencijal da čitav aranžman za Srbiju bude vrlo profitabilan. Pogotovo ako prisustvo proizvođača auto-komponenti, uhodana transportna mreža i kompetentna radna snaga budu privukli još neko veliko ime iz auto sveta da uloži u Srbiju. Ali, moguće je i da se ništa od toga ne ostvari.
Upravo zbog toga, Vlada Srbije, odnosno ministarstva privrede i finansija trebalo bi da konačno obelodane ugovor sa Fijatom i da izađu sa preciznim proračunom dosadašnje isplativosti ovog ulaganja. Taj posao je suviše veliki da bi bio ignorisan. Pomenutih 51 miliona evra koliko je dato Fijatu 2013, predstavlja polovinu novca koji je ove godine trebalo da bude prikupljen naplatom solidarnog poreza. To je i četiri puta više od ukupnih donacija pristiglih na račune Vlade Srbije za pomoć od poplava (1,5 milijarda dinara), što je novac koji su zajednički skupili svi građani Srbije, privreda i brojni ino-donatori.
Zbog toga nije ni čudo što stručnjaci smatraju da bi u ovom pitanju morala da postoji potpuna transparentnost.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da "čist sabirak pokazuje da Srbija nije imala direktnu korist, jer je razlika između uloženog i dobijenog prilična“, ali da je za konačni zaključak potrebno imati više informacija.
"Posredno smo možda i imali korist, jer je zahvaljujući prodaji Fijatovih vozila poboljšan uvozno-izvozni bilans, dobili smo i realno zaposlene ljude u Kragujevcu, taj grad je oživeo, a tu su i dobavljači koji rade za Fijat i zapošljavaju ljude. Uz to, poboljšanje imidža zemlje zbog dolaska Fijata moglo bi da dovede i do dolaska drugih investitora, naročito iz Italije", smatra Atanacković. Prema njegovim rečima, bilo bi korisno kada bi Vlada objavila ugovor sa ovim proizvođačem, iako dodaje da je moguće da se ugovor krije jer investitori ne žele da se uslovi pod kojima su došli u Srbiju otkrivaju njihovoj konkurenciji.
"Ali to bi zapravo za Srbiju bilo dobro, jer bi drugi investitori onda videli da je Fijat ovde dobio više nego što je izgubio, što se vidi iz ovih podataka, pa bi onda i oni došli", dodaje Atanacković.
Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević kaže, međutim, da bi iz svega trebalo "izvući naravoučenije da ubuduće vlast ne treba da potajno sklapa darežljive sporazume, jer onda nikada nećemo naučiti kako stvari treba raditi“.
"Ovo je za Fijat svakako bio uspešan posao. Oni su prvo ovde prodavali svoje automobile, a pa su dobili velike pogodnosti od države, pa im sada i dalje subvencionišemo cenu vozila. Fijat nema nikakvog interesa da svoju dobit ostavlja ovde, već je može odmah izneti u Italiju. A da li je ovo uspešan posao za nas? To je teško utvrditi, jer mi i dalje ne znamo šta je u stvari Fijatu tačno dato", kaže Kovačević.
izvor B92.net
понедељак, 28. април 2014.
transportsafety82: Za Hondu nema krize
transportsafety82: Za Hondu nema krize: Profit japanskog proizvođača automobila Honde je u četvrtom fiskalnom kvartalu gotovo udvostručen na godišnjem nivou, zahvaljujući snažnoj...
Za Hondu nema krize
Profit japanskog proizvođača automobila Honde je u četvrtom fiskalnom
kvartalu gotovo udvostručen na godišnjem nivou, zahvaljujući snažnoj
prodaji u inostranstvu i slabijem jenu.
Neto profit Honde je u periodu januar-mart porastao na 170,5 milijardi jena (1,67 milijardi dolara), što je znatno više u odnosu na 75,7 milijardi jena iz istog perioda lane, dok je kvartalna prodaja porasla 13 odsto na 3,1 bilion jena (30 milijardi dolara), navodi se u saopštenju kompanije, a prenosi Frans pres.
Honda je u tom kvartalu prodala skoro 1,2 miliona vozila širom svijeta, budući da su Japanci pohitali da kupe Hondina vozila kako bi izbjegli podizanje poreza na dodatu vrijednost (PDV), koje je stupilo na snagu 1. aprila.
U fiskalnoj godini zaključno sa martom 2015, Honda očekuje da će prodati 4,83 miliona vozila širom svijeta, budući da je u prethodnoj fiskalnoj godini, završenoj u martu 2014, prodala 4,3 miliona vozila.
U fiskalnoj godini koja se upravo završila, Honda je ostvarila profit od 574 milijarde jena (5,6 milijardi dolara), što je znatno više u odnosu na profit od 367 milijardi jena iz prethodne fiskalne godine.
Neto profit Honde je u periodu januar-mart porastao na 170,5 milijardi jena (1,67 milijardi dolara), što je znatno više u odnosu na 75,7 milijardi jena iz istog perioda lane, dok je kvartalna prodaja porasla 13 odsto na 3,1 bilion jena (30 milijardi dolara), navodi se u saopštenju kompanije, a prenosi Frans pres.
Honda je u tom kvartalu prodala skoro 1,2 miliona vozila širom svijeta, budući da su Japanci pohitali da kupe Hondina vozila kako bi izbjegli podizanje poreza na dodatu vrijednost (PDV), koje je stupilo na snagu 1. aprila.
U fiskalnoj godini zaključno sa martom 2015, Honda očekuje da će prodati 4,83 miliona vozila širom svijeta, budući da je u prethodnoj fiskalnoj godini, završenoj u martu 2014, prodala 4,3 miliona vozila.
U fiskalnoj godini koja se upravo završila, Honda je ostvarila profit od 574 milijarde jena (5,6 milijardi dolara), što je znatno više u odnosu na profit od 367 milijardi jena iz prethodne fiskalne godine.
среда, 9. април 2014.
EU traži bučnije elektromobile ali tiše SUS motore
Diskusija o tome da li elektromobili treba da emitiju zvuke
upozorenja dok se kreću niskim brzinama traje već veoma dugo.
Istovremeno postavlja se zahtev da automobili sa SUS motorima budu 25%
tiši.
SAD
je jedan korak ispred EU kada su u pitanju elektromobili jer su 2011.
godini uveli obavezu da skoro nečujna, električna vozila emitiju zvuk
dok se kreću niskim brzinama. U Evropi se za to vreme diskutovalo o
uvođenju "Zvučnog sistema za obaveštavanje" ili AVAS-a. Ipak, početkom
Aprila, Evropski parlament je doneo svoju odluku.
Do 2019. godine svi modeli električnih automobila u EU moraće da imaju sistem kojim upozoravaju slabovide pešake (i one udubljene u svoje smartfone) na svoje prisustvo.
Političari koji su se zalagali za ovakvu odluku kažu da će zvučni sistem za obaveštavanje učesnika u saobraćaju proizvoditi zvuk veoma sličan onome koji proizvode SUS motori, što će omogućiti pešacima da jasno čuju vozila koja se prbližavaju i da pouzdano procene da li je bezbedno preći kolovoz ili ne.
Uredba ne precizira kakav zvuk moraju da proizvode elektromobili, ali propisuje da mora biti korišćena "adekvatna jedinica za generisanje zvuka".
Ova odluka će verovatno dovesti do velikog broja sajtova i servisa na kojima ćemo u budućnosti moći da biramo i da kupujemo fajlove sa zvukom V8, Ferrarijevih, Porscheovih ili Lamborghinijevih motora.
Sasvim suprotno od ove odluke, EU traži od proizvođača klasičnih automobila da za 25% smanje buku koju oni generišu.
Ovaj zahtev nije jednostavan iz ugla inženjera u industriji jer postavljanje dodatnih količina postojećih materijala za izolaciju zvuka povećava masu vozila, što utiče na povećanje emisije štetnih gasova koja je i danas strogo propisana.
Sa druge strane, uvođenje modernih i laganih izolacionih materijala uticaće na rast maloprodajne cene vozila pa će biti veoma interesantno da li će se nama, vozačima, dopasti rešenja koja nam automobilska industrija ponudi na budućim proizvodima.
Razlog za ovakvu odluku leži u zabrinutosti EU da buka koju generišu vozila negativno utiče na zdravlje građana. Studija iz 2011. godine pod nazivom "Tiho, molim vas" zaključuje da su negativne posledice saobraćajne buke, između ostalog, povećani nivo stresa, teškoće u učenju i pospanost.
Do 2019. godine svi modeli električnih automobila u EU moraće da imaju sistem kojim upozoravaju slabovide pešake (i one udubljene u svoje smartfone) na svoje prisustvo.
Političari koji su se zalagali za ovakvu odluku kažu da će zvučni sistem za obaveštavanje učesnika u saobraćaju proizvoditi zvuk veoma sličan onome koji proizvode SUS motori, što će omogućiti pešacima da jasno čuju vozila koja se prbližavaju i da pouzdano procene da li je bezbedno preći kolovoz ili ne.
Uredba ne precizira kakav zvuk moraju da proizvode elektromobili, ali propisuje da mora biti korišćena "adekvatna jedinica za generisanje zvuka".
Ova odluka će verovatno dovesti do velikog broja sajtova i servisa na kojima ćemo u budućnosti moći da biramo i da kupujemo fajlove sa zvukom V8, Ferrarijevih, Porscheovih ili Lamborghinijevih motora.
Ovaj zahtev nije jednostavan iz ugla inženjera u industriji jer postavljanje dodatnih količina postojećih materijala za izolaciju zvuka povećava masu vozila, što utiče na povećanje emisije štetnih gasova koja je i danas strogo propisana.
Sa druge strane, uvođenje modernih i laganih izolacionih materijala uticaće na rast maloprodajne cene vozila pa će biti veoma interesantno da li će se nama, vozačima, dopasti rešenja koja nam automobilska industrija ponudi na budućim proizvodima.
Razlog za ovakvu odluku leži u zabrinutosti EU da buka koju generišu vozila negativno utiče na zdravlje građana. Studija iz 2011. godine pod nazivom "Tiho, molim vas" zaključuje da su negativne posledice saobraćajne buke, između ostalog, povećani nivo stresa, teškoće u učenju i pospanost.
субота, 18. јануар 2014.
transportsafety82: Pijani vozači dužni 22 miliona maraka
transportsafety82: Pijani vozači dužni 22 miliona maraka: BANJALUKA - Vozači u BiH koji su pijani upravljali vozilima za neplaćene kazne duguju čak 22.077.477 maraka, potvrđeno je "Nezavisnim...
Пријавите се на:
Постови (Atom)